Отказ по договору је увек највишеисплатива опција за подређеног и његовог шефа који не могу да нађу заједнички језик у реализацији радних активности, а желе да заврше заједничке радне активности на заједнички договор. У овом случају, послодавац је дужан да у потпуности исплати запосленог, као и да му изврши додатна плаћања, ако је то предвиђено уговором о престанку радног односа или другим прописима организације.
Међусобни договор
Прекинути радни однос измеђуподређеног и његовог шефа споразумно је могуће само ако обе стране то желе. У случају да једна од страна не пристане на закључивање таквог споразума, његова израда ће бити немогућа, а у супротном чак и противзаконита.
Отпуштање лица по овом основутакође предвиђа одговарајућа плаћања. По договору странака при отказу, који је договорен између две стране, послодавац свом подређеном плаћа:
- новац који је потоњи зарадио за све време рада;
- накнада за годишњи одмор ако запослени није био на годишњем одмору;
- отпремнине, ако је то прописано радним или колективним уговором и обавезујуће.
Допунска уплата
Заједнички договор о отказу запосленом је веомадобра ствар је што поред свих исплата према запосленом, послодавац може у таквом споразуму предвидети и доплату у случају споразумног отказа.
Члан 178. Закона о раду предвиђаотпремнине не само за лица која су отпуштена из организације због вишка запослених или у вези са ликвидацијом, већ иу случајевима када је таква новчана накнада предвиђена радним или колективним уговором. Овај основ је у директној вези са отпуштањем по договору странака уз исплату накнаде, коју утврђује послодавац самостално или се чак може договорити са запосленим тако да овај нема никаква финансијска потраживања према бившем послодавцу.
Извршење споразума
У Закону о раду нема посебне дефиницијепример уговора о међусобном раскиду радног односа. Дакле, овај споразум се може саставити на апсолутно различите начине, главна ствар је да буде састављен у писаној форми и у дупликату, као иу складу са свим потребним условима. Пример таквог споразума можете наћи у наставку.
Споразум о отказу уговора о раду број ____ од ___ године
ДОО "Тенсниб" коју заступа генерални директор_______, поступајући на основу пуномоћја, у даљем тексту „Послодавац“ и _______, у даљем тексту „Запослени“, склопили су овај Уговор како је наведено у наставку:
1. Раскинути уговор о раду бр. ___ године, на основу тачке 1. дела 1. члана 77. Закона о раду Руске Федерације.
2. Последњи радни дан је ______.
3. Послодавац се обавезује:
- исплати зараду за све време рада и новчану накнаду за неискоришћени одмор;
- извршити исплату компензационих накнада у износу од 15.000 рубаља;
- уплатити сав новац запосленом последњег дана његовог рада, као и пренети рад уз напомену о отказу споразумно.
4. Овим уговором стране потврђују одсуство међусобних потраживања, што се потврђује његовим потписивањем.
5. Међусобни уговор се сачињава у два примерка, које свака од страна прима у своје руке.
6. Потписи странака.
Главна ствар коју запослени треба да зна о завршеткурадног односа у овом случају је да је отпуштање по договору странака уз исплату накнаде споразум у коме све тачке одређују странке самостално, укључујући и висину исплате саме накнаде, што није обавезно.
Позитивни аспекти отказа споразумно
Свугде има плусева и минуса, али у ситуацији везаној за раскид радних односа по обостраном договору, има пуно позитивних момената.
За запосленог, предности су следеће:
- стаж ће се сматрати непрекидним током читавог месеца од дана разрешења;
- при пријави код органа за запошљавање, додатак ће бити нешто већи него када је запослени самоиницијативно отпуштен;
- у случају сукоба са послодавцем могуће је мирно разићи се без међусобних замерања и несугласица.
Постоје и погодности за послодавца:
- договор са синдикатом није потребан илидржавна инспекција рада у случају да је запослени малолетан, а могуће је и сам одредити рок за отпуштање подређеног;
- Висину исплата при отпуштању по договору странака утврђује послодавац самостално, изузев обавезних износа који припадају запосленом;
- најпогоднији начин када је потребно раскинути радни однос са непотребним запосленим и избећи непријатне последице.
Услови плаћања
Чак и у случају када је дејство радаоднос престаје у вези са потписивањем споразума о међусобној сагласности две стране и запечаћен је потписима подређеног и послодавца, при чему овај последњи не треба да заборави да сав новац који запослени мора да буде уплаћен у року од рок одређен законом.
Члан 140. Закона о раду предвиђаисплату целокупног новца запосленом последњег дана његовог радног односа код овог послодавца. Сходно томе, исто правило важи и за обрачун отпремнина по договору странака, што значи да последњег дана запослења запосленог наведеног у таквом споразуму послодавац мора да исплати сав новац који је зарађивао.
У случају да запослени није био на годишњем одмору, има право на новчану исплату за одмор који није искористио.
Потребне уплате
У случају престанка радног односа, споразумом између страна, послодавац је дужан да подређеном исплати:
- плата за све време рада запосленог;
- накнада за неискоришћени одмор;
- отпремнине, али само акоово је регулисано радним или колективним уговором, у коме је наведено да су исплате накнаде при отказу споразумом странака неопходне и да их испуњава послодавац.
Износ бенефиције
Грађани отпуштени из организације допо договору странака може се исплатити одговарајућа отпремнина, али само ако је то предвиђено уговором о раду запосленог или колективним уговором целе организације. Истовремено, висина отпремнине може бити потпуно другачија и не зависи од износа других обавезних давања запосленом при његовом отпуштању.
Додатне исплате запосленом приликом отпуштањапо договору странака, ово је у суштини иницијатива самог послодавца, а ради се тако да запослени задржи добар утисак о бившем шефу и да о њему не говори лоше.
Износ отпремнине може бити:
- фиксно;
- у висини плате;
- састављена од износа просечних зарада.
У овом случају, чак ни она сама неће бити важнаизнос, и сама чињеница исплате бенефиција при отпуштању по договору странака, што ће убудуће омогућити послодавцу да не изгуби углед и остане поштен пред новозапосленим.
Порез на додатке
Опорезивање отпремнине по законуне предвиђа се само ако његов износ не прелази износ троструке месечне зараде запосленог, у супротном порез мора да плати послодавац. Дакле, ако је доплата при отказу по договору странака знатно већа од месечне зараде за три месеца, онда се плаћа порез на доходак грађана.
Алгоритам поступања при разрешењу споразумно
Исправно и доследно отпуштањезапослени по договору страна - ово је, пре свега, уштеда времена за запосленог и послодавца који не желе да наставе да раде заједно. Због тога морате све учинити тачно, исправно и брзо.
Прво треба да саставите сам споразум озавршетак радног односа између странака, уз увођење свих потребних услова који одговарају свакој странци. Овде је важно питање које ће исплате по отказу по договору странака припадати запосленом по престанку радног односа са њим. За бржи завршетак ове процедуре, ово питање треба прво да се одрази.
Споразум о разрешењу споразумом странакаможе се постићи током усменог разговора, писањем пријаве послодавцу од стране запосленог са назнаком датума отпуштања, након чега ће шеф ставити свој потпис на то и дати је кадровској служби на извршење. Након тога ће бити написан налог, а у раду ће се сачинити записник.
Приликом издавања налога као основа за разрешењезапослени треба да има само међусобни договор две стране, било би незаконито прописивати друге основе у налогу. Зато запослени, пре него што потпише налог, мора пажљиво да га прочита и потом стави свој потпис.
Све доспеле исплате по отказу премадоговору странака прописани су само у самом споразуму, у наредби њихово помињање није дозвољено. Радна евиденција треба да садржи запис таквог плана: „Отпуштен споразумом две стране, у складу са тачком 1. дела 1. члана 77. Закона о раду Руске Федерације“, са назнаком броја налога и датума попуњавање радног кода, што је потврђено потписом стручњака за кадрове и печатом организације.
Тек након поштовања свих описаних формалности овај поступак отпуштања може се сматрати потпуно завршеним.
Жалбе на споразуме
Након што су споразумно странеуговор о раду је закључен, а сва спорна питања између запосленог и његовог бившег шефа су решена, често се дешавају ситуације када после кратког времена многи од бивших запослених почну да мисле да је њихов отказ учињен незаконито, а то је чак и поред тога што су они сами дали сагласност на ово.
Многи од ових грађана су незадовољни самом чињеницомда се исплате по договору странака при отпуштању по обострано корисним условима испоставило да нису велике колико бисмо желели, и на разне начине покушавају да изврше притисак на бившег послодавца да исплати више новца него што је већ било примљен. На основу овога почињу жалбе суду.
Пример из судске праксе
Запослени је тражио од послодавца да их попунирадних односа, јер није био задовољан платом, а већ је нашао други посао за себе, тим пре што се међуљудски односи дуго нису слагали са шефом, на шта је послодавац пристао. Послодавац је сачинио споразум, у коме је наведено под којим условима ће се отпуштање одвијати по договору странака, које исплате припадају запосленом у овом случају, овај се са свим сагласио и потписао овај споразум. Као резултат тога, испоставило се да је у његовом уговору о раду прецизиран услов да му се приликом отпуштања по договору странака исплати накнада у износу од 15.000 рубаља и не више, а бивши шеф је платио само 11.000, са чиме је бивши запослени се сложио.
На рочишту је отпуштени радник изјавио очињеница да је био принуђен да потпише овај споразум или му прети отказ „по члану”, јер је газда одавно поставио другу особу да га замени, и тврдоглаво тврди да је отказ незаконит. Такође је затражио од суда да га врати на посао и наплати додатни новац од послодавца као надокнаду за моралну штету.
Суд је, након што је размотрио материјале предмета и сам споразум,Након што је саслушао исказе сведока, дошао је до закључка да у поступању послодавца није било повреда закона о раду, све исплате по договору странака по отпуштању наведеног запосленог су му извршене, укључујући и исплату накнаде доспеле по уговору закљученом са бившим шефом. Стога је на рочишту наведеном грађанину тужбени захтев у потпуности одбијен.
Суд је указао и на чињеницу да су свисплате по договору странака приликом отпуштања запослених по обострано корисним условима послодавац врши на основу закона који предвиђа обавезну исплату зараде и накнаде за годишњи одмор и не узима у обзир у овом случају стриктно плаћање Предности.
