Наш живот је тако пролазан и променљивпрактично ништа није трајно. У овом случају уопште није важно да ли се тиче уобичајеног живота или рада предузећа или предузећа. Ако говоримо о компанијама, онда се у њима најјасније може видети колико је све двосмислено.
Као резултат спровођења својих активностибило која фирма или организација суочена је са уговорним односом. У исто време могу и да закључују уговоре и да их раскидају. Често се, позивајући се на одређене околности, уговор једнострано раскида. У пракси је ова врста раскида најчешћа.
Сходно томе, сам раскид илипромене услова уговора треба да се изврше на основу закона и прописа прописаних законом. У чл. 452 Грађанског законика (тачка 1) навели су главне тачке раскида или измене уговора. Међутим, овај члан садржи правила која се примењују само када се уговор раскине споразумом обе стране. У случају да се уговор једнострано раскине, примењују се друга правила и захтеви.
Генерално, поступак окончања моразапочните понудом једне стране да раскине или измени уговор другој страни. У пракси је странка заинтересована за раскид обавезна да пошаље другу страну са којом је закључен уговор да раскине или измени постојећи споразум. Заузврат, друга страна је дужна да, у роковима утврђеним законом (или наведеним у уговору), одговори на предлог. Ова врста раскида такође се може означити као једнострани раскид уговора, али под условом да се друга страна сложи са условима и одредбама.
У случају када постићи мирно решењеово питање није могуће, заинтересована страна има право да се обрати суду. Међутим, према члану 452 Грађанског законика (тачка 2), захтев се може размотрити на суду само ако се једна од странака не слаже са предлогом за измену или раскид уговора.
Али чак и ако су сви захтеви и норме испуњени,вреди напоменути да се може раскинути само уговор, обавезе по коме још увек нису испуњене. Ово се објашњава чињеницом да су уредно испуњени услови уговора раскинули сам уговор у складу са чл. 408 Грађанског законика Руске Федерације. Сходно томе, једнострани раскид уговора не може се извршити због одсуства самог уговора.
С обзиром да је промена услова уговора однраскид истог може се извршити само договором обе стране, главна ствар овде је постизање овог споразума на било који начин прописан законом.
Ови захтеви се примењују на било коју врстууговори и споразуми, укључујући уговор о снабдевању. У овом случају, раскид уговора о снабдевању регулисан је чл. 523 Грађански законик. У складу са овим чланом, једнострани раскид уговора је могућ у случају да је једна од страна прекршила услове споразума. Један од разлога за раскид уговора о снабдевању може бити испорука робе неадекватног квалитета, под условом да постојећи недостаци не могу бити отклоњени. Ако говоримо о обавезама купца, онда се у овом случају поновљена кршења у погледу времена плаћања робе могу сматрати кршењем.
Системом авансног поравнања по закључењууговора, проблеми могу настати њиховим даљим раскидом. Поврат аванса по раскиду уговора врши се у случају да извођач није апсолутно ништа учинио, али је аванс већ примљен. Штавише, ако је неки део посла ипак завршен и његов трошак премашује износ аванса, извођач има право да захтева плаћање трошкова.
