Где расте шумска печурка и каква је њихова вредност?

Добро је познато да у непрегледним шумама наше земљерасте на десетине врста гљива високе категорије, које су драгоцен прехрамбени производ. Једна од њих су шумске буковаче. Без сумње, њихово име је познато готово свима, али ипак не боли давање детаљнијих информација о биологији ове врсте.

Буковаче су име добиле због својих„Суспендовано“ стање, у којем расту на стаблима дрвећа. Имајте на уму да их професионални шумари не воле посебно, јер ове печурке спадају у категорију оних које уништавају дрво. Друга верзија изгледа њиховог необичног имена је да почињу да расту у пролеће (буковача).

Ово је прилично велика ламеласта печурка,са практично неразвијеном ексцентричном ногом. Капа најистакнутијих представника врсте достиже пречник од 30 цм. Облик је најчешће у облику уха или заобљен. Печурке старих шумских буковача разликују се не само по величини, већ и у левкастој капи.

Његова површина је најчешће глатка, али се често налазе и валовити примерци. Бојење најчешће варира у опсегу пепељасто сиве боје, уз одређена одступања.

Као што смо већ рекли, печурке шумске буковаче су различитеслабо изражена нога (често је потпуно невидљива). Веома је густа, врло често има необичан закривљени облик. У дужину нарасте до пет центиметара, док у пречнику ретко прелази два или три центиметра. Што је старија печурка, нога постаје тврђа.

Само младе буковаче имају нежно и сочно месо,док међу „патријарсима“ постаје жилав и високо влакнаст, практично губећи сав укус. Иначе, младе печурке имају врло необичан укус, са примесама аниса.

Узгред, зашто су шумске буковаче толико распрострањене у масовној култури печурака? На крају крајева, постоји много врста које су укусније и хранљивије!

Њихова важна карактеристика је точињеница да су врло отпорни на вирусне и бактеријске лезије, а такође имају одличну механичку отпорност током транспорта, чак и на великим удаљеностима. Није изненађујуће што их велики трговински ланци толико воле.

Још један позитиван квалитет је тајчињеница да у нашим шумама нема ниједне отровне печурке која би некако копирала њихов изглед. Ово је посебно важно за сакупљаче почетнике, који често немају посебне таленте у идентификовању потенцијалног „плена“.

Што се тиче кувања, шумске буковачеприпадају четвртој категорији. Још једном вас подсећамо да се једу само најмлађи, јер су стари практично лишени било каквог укуса. У Енглеској су их једном пунили тестом и правилно пржили, али од тада су се методе њихове кулинарске обраде знатно промениле.

Данас су печурке буковаче најчешће исечене на танкекришке и пржене у биљном уљу. Пржење уз зарезак је уобичајено, а онда је гулаш невероватног укуса. У Грчкој су печурке буковаче, чије су фотографије у чланку, пржене на угљу, ароматизоване свеприсутним маслиновим уљем.