Педагошки сукоб и начини његовог решавања

Друштво се не може развијати без судараинтереси. Истина се рађа када се решавају противречности. Педагошки сукоб није изузетак. У спору, свака од страна покушава да докаже тачно своју невиност, брани своје становиште током инцидента, што изазива сукоб интереса.

Приликом стварања конфликтне ситуације и њеног решавањастарост, социјални статус и статус његових учесника су од велике важности. Такође, успешна или деструктивна одлука зависиће од тога колико добро су учесници савладали стратегије њене отплате.

Педагошки сукоб има своје специфичности и особине:

- професионална одговорност наставника за исправан излаз из контроверзне ситуације, јер су образовне институције мали модел друштва;

- учесници у сукобу имају другачији социјални статус који одређује понашање страна у њему;

- постојећа разлика у животном искуству и годинама дели позиције учесника у сукобу и ствара различиту одговорност за грешке у његовом решавању;

- различито разумевање догађаја и њихових узрока од стране учесника у спорној ситуацији: деца се тешко носе са својим осећањима, а наставник не разуме увек дететов положај;

- педагошки сукоб, у којем су присутни сведоци, има образовну вредност, које би одрасла особа требало да памти;

- професионални положај наставника у спорној ситуацији обавезује га на проактивно решавање;

- ако је у процесу конфликтне ситуације наставник погрешио или погрешио, то доводи до појаве нових инцидената у које су укључени и други учесници.

Главне противречности на пољу образовања биле суи даље спадају у категорију „шта и како предавати“. Управо с тим у вези често се догађају „сукоби“ између наставника и законских заступника детета, јер они верују да је њихово дете потцењено или је нетачно објашњено.

Педагошки сукоб је неизбежан деообразовног процеса, јер ће увек бити људи незадовољни међусобним поступцима: не деле сви наставници и васпитачи ставове родитеља, баш као што се ови не слажу са учитељем по сваком питању.

Главна ствар у овом спору је покушати пронаћикомпромисно решење које би одговарало свима, јер активност наставника и рад васпитача зависе од тога колико ће психолошка клима бити угодна.

Методе за решавање педагошких сукоба прилично су тешка процедура за било ког представника ове професије. При њиховом одабиру требало би да се водите основним правилима:

- покушајте да угасите сукоб, односно пребаците га са емотивног дела на онај пословни, на онај смирени, тако да постоји прилика да се договорите;

- треба да покушате да спречите конфликтну ситуацију, јер је то лакше учинити него тражити начине да се то касније реши;

- да реши спорну ситуацију „овде и сада“ како је не би погоршавао. Чак и ако је ово само делимично урађено, обављени посао отвара врата за даље позитивно слагање.

Сукоби у настави су стваропште место. Ово је сфера комуникације, интеракције, тако да су они неизбежни. Наставно особље школе, а посебно вртића, у великој мери чине жене и оне морају свакодневно да се „слажу“. А поред унутрашњих интеракција, постоје и разговори са родитељима деце, који нису увек пријатељски настројени. Стога су конфликтне ситуације неизбежне, главно је да нису деструктивне.