/ / Хашка конференција поставља стандарде за ратовање

Хашка конференција поставља стандарде за ратовање

Свет не мирује.Друштво се развија не само у техничком правцу већ и у односу на међународне стандарде понашања. Мировне организације штите спокојство наше планете. Замислите да УН, НАТО, УНЕСЦО нису постојали (а ово није цела листа). Каос би се догодио у свету! Пошто свако има своју истину, а само се интереси њихове државе бране. Ово се посебно односи на решавање политичких питања. Захваљујући овим организацијама, строга је регулирана војна интервенција једне државе у живот друге. Какву улогу Хашка конференција игра у земљама које су умиривале? Колико учесника има?

Хашка конференција

Хашке конференције

Русија је играла значајну улогу у њиховој организацији.Прва Хашка конференција одржана је 1899. године. Организовао га је познати руски адвокат и дипломата Ф.Ф. Мартенс. Главни циљ конгреса био је развој јединствених норми и закона ратовања за све државе учеснице. После прве, 1907. године, сазвана је друга Хашка конференција, поново на иницијативу Русије. Цео свет је ценио ревност ове земље за мирно постојање планете. Овај конгрес је постао много плоднији од првог. Не само да су развијена, већ и усвојена универзална правила и закони ратовања, норме за мирно решавање међународних сукоба и спорова на мору, копну и у ваздуху.

Хашке конвенције
Руске дипломате дале су предлог за сазивање треће конференције.

Ратна правила

До тренутка када је ступио на снагуХашком конвенцијом из 1907. године, о питањима вођења рата самостално су одлучивале оне државе које су биле укључене у сукоб. Држава агресор и жртва били су у равноправним односима и нико није могао да натера прву да одустане од напада на другу. Неспремност да се преговарају и склапају мировни уговори довели су до огромног броја жртава међу становништвом. Чак и у случају непоштеног или плаћеничког напада на земљу, нико није могао утицати на повлачење непријатељских трупа, јер је то било у супротности са законима ратовања тог времена.

Хашке конвенције, које су још увек на снази,успостављени јединствени стандарди за вођење непријатељстава. Право на улазак у сукоб било је ограничено, што је довело до мањег броја спорова. Развијена је шема за мирно решавање сукоба, која је креирана узимајући у обзир досадашњу праксу. Друге земље би могле да интервенишу у решавању проблема унутар државе, али само вођене шемом Хашке конвенције. Према њеним члановима, било је дозвољено увођење само мировних трупа.

Хашка конвенција из 1907
Исто важи и за међународне сукобе. Становницима земље која је постала жртва рата дозвољено је да се бране свим расположивим средствима. Обесхрабрена је необјашњива агресија.

Чињеница да је свет заинтересован за јединствен системвођење рата, говори податак да је одржана прва Хашка конференција уз учешће 26 држава, међу којима су предњачиле: Русија, САД, Јапан, земље западне Европе. Али друга је већ имала 44 земље учеснице. Присутни су били сви досадашњи, као и 17 нових, од којих је већина из Централне и Јужне Америке. Упркос иницијативи коју је показала Русија, цео свет је био узнемирен недавном декабристичком револуцијом.