/ / Когнитивно мишљење. Игре за логику и размишљање. Психологија

Когнитивно размишљање. Игре за логику и размишљање. Психологија

Когнитивна психологија у потпуностиразматра когнитивне процесе људске свести. Истраживања у релевантној области, по правилу, директно су повезана са памћењем, пажњом, сензацијом, представљањем информација из спољашњег света, логичким мишљењем, маштом, способношћу доношења јасних одлука. Дакле, користећи когнитивно мишљењеЧовек од малих ногу асимилира информације добијене од друштва и претвара их у знање, на основу чега се даље формира његова личност.

Особине когнитивног мишљења

когнитивно мишљење

Мишљење као когнитивни процес и сазнајна делатност се изједначава са перцепцијом света дубокосубјективно. Важно је напоменути да је за сваку особу то индивидуално, јер формирање мишљења зависи од многих фактора, укључујући главне карактеристике појединца, искуство у области интеракције са другим члановима друштва и тако даље. Дакле, сврсисходно је формирати пристојан ниво памћења, пажње, маште, логике, перцепције и способности решавања чак и најнеподношљивијих задатака особе од раног узраста.

У условима савременог друштва највећиРазвијена је компјутерска верзија свести, према којој се психа сматра неком врстом уређаја са фиксном способношћу да трансформише сигнале. У представљеној теорији, централна улога је додељена унутрашњим когнитивним шемама, као и активној активности организма у процесу мишљења. Дакле, може се поредити когнитивно мишљење лице са радом рачунара, јер овај систем има и уређаје за унос, складиштење и излаз информација, водећи рачуна о његовом пропусном опсегу.

Основни типови мишљења

когнитивно мишљење

Когнитивни систем имасвесног и несвесног мишљења. Међутим, савремена психологија се углавном бави само проучавањем свесних процеса (супротно је у своје време веома дубоко разматрао С. Фројд). У складу са изнетим ставом треба разликовати три типа размишљања:

  • Демонстративна и акционаспецифичне задатке у складу са производним, конструктивним и организационим аспектима друштвене делатности. Треба напоменути да ова врста размишљања преовлађује код деце млађе од три године укључујући. Тако дете свесно анализира предмете свог знања кроз, на пример, руке. Зато су логичке игре и развој мисаоних процеса толико важни за малу децу.
  • Визуелно-фигуративно, оличење апстрактних мислии генерализације у специфичне слике. Ова врста размишљања почиње да се формира у доби од 4-7 година. Наравно, деца и даље задржавају везу свести са практичним радњама, али она више није тако блиска као у случају визуелно-активног мишљења.
  • Апстрактно, блиско повезано са апстрактним појмовима. Пре свега, он се не појављује у облику конкретних практичних радњи или визуелних слика, већ у улози апстрактног расуђивања. Тако рационално размишљање својствена школарцима чије се формирање личности приводи крају.

Фазе развоја интелигенције према Ж. Пијажеу

Основни типови мишљења

Творац најдубље теорије формирања интелигенције, према којој, у процесу свог развоја, свака особа пролази кроз низ фаза, био је Швајцарац Жан Пијаже (1896-1980):

  • Период сензомоторне интелигенције обухвата шестфазе на које се деле прве две године живота човека. У овом тренутку се активно формирају перцептивни и моторички односи новорођенчета са спољним светом. Важно је напоменути да овај период карактерише само способност особе да врши директне манипулације стварима, али су акције са симболима представљеним у унутрашњем плану потпуно искључене.
  • Припремни и организациони периодспецифичне операције, које тече у оквире од 2 до 11 година, подразумевају прелазак са сензорно-моторних функција на унутрашње (иначе се називају симболичким). Дакле, дете већ има способност да обавља одређене радње не само са спољним објектима, већ и са конкретним представама. Већ у доби од 7 година, особа може успешно комбиновати две представљене функције.
  • Период формалних операција јеспособност тинејџера од 11-15 година да проучава могуће, хипотетичко. Тако спољашњу стварност он почиње да доживљава као посебан случај онога што може бити, али не мора да постоји. когнитивно мишљење у овој фази достиже своју критичну тачку, када се свест формира, али ипак треба тежити високом, јер нема границе савршенству.

Критика Пијажеове теорије

Наравно, горња теоријасматра се огромним достигнућем интелектуалног поља знања, јер је управо он револуционисао идеје о когнитивном развоју деце. Тако су Пијажеова веровања током дугог временског периода инспирисала велики број истраживача, што је омогућило да се више пута потврђују научним методама. Међутим, временом су у друштво ушли иновативни начини тестирања менталне активности деце различитог узраста, што је доказало да је Пијаже потценио способности адолесцената.

Било би прикладно донети овозакључак је одличан пример. Да би предшколац успешно решио одређене задатке формиране за тестирање Пијажеове теорије фаза, потребно је да савлада специфичне основне вештине које му омогућавају да компетентно обрађује информације: пажњу, памћење и специфична знања из релевантне области. Али може се испоставити да тинејџер неће решити проблем због недовољног броја вештина које нису неопходне, али и неопходне за решавање овог проблема.

Формирање моралних судова детета

Когнитивни развој детета

Како се испоставило, Пиагет је активно проучавао когнитивно мишљење дете.Али то је далеко од границе његове активности, јер је његов важан допринос психологији разматрање моралних судова деце. Швајцарци су били сигурни да њихово разумевање друштвених конвенција и моралних правила нужно мора да одговара општем степену когнитивног развоја. Тако је Пијаже формулисао почетне теорије које су осветлиле ово питање на основу запажања деце док су се играла стакленим кликерима. Научник је питао децу различитог узраста одакле су настала правила европске игре, шта она значе и зашто је толико важно да се њима руководимо.

Након анализе многих одговора, психолог је дошао до закључка да когнитивни развој детета према његовом схватању правила игредефинише четири стадијума, од којих прве две спадају у преоперативну фазу. Али већ у трећој фази деца почињу да схватају да нека правила служе као друштвене конвенције, односно сложени споразуми који се могу произвољно формирати или мењати, ако су сви учесници тиме задовољни. У четвртој фази дечјег разумевања моралних правила, момци су чак заинтересовани за ситуације са којима се раније нису сусрели. Одговарајући облик мишљења назива се идеолошким и покрива широк спектар друштвених питања, а не само стандардне личне или међуљудске ситуације.

Нивои размишљања

рационално размишљање

Мисаони процеси се спроводе на различитимнивоа. Амерички психотерапеут Арон Темкин Бек поделио је социјално размишљање у три фазе. Тако на површину излазе произвољне мисли које се лако могу реализовати, па чак и контролисати, испод – мисли аутоматске природе, где пре свега треба приписати стереотипе које намеће друштво, у дубини – когнитивна уверења која су од несвесна природа. Висок ниво размишљања, што је завршни елементгоре наведене су најтеже променити. Ипак, човек може да перципира апсолутно све информације које долазе споља на једном од ових нивоа или уопште у збиру анализирајући информације, изводећи одговарајуће закључке и формирајући за њега најприхватљивију тактику понашања.

За највећу ефикасност коју узима човекодлуке веома важан је развој когнитивне функције у детињству. Због тога се брижни родитељи труде да што више времена и активности посвете формирању свести своје бебе.

Шта доприноси развоју логике и размишљања бебе?

Мишљење као когнитивни процес и сазнајна делатност

Није тајна да је најпопуларнији начин развоја когнитивно мишљење а сви њени аспекти код деце су игре.Ова метода је доказала своју ефикасност како у времену тако иу пракси, јер се данас игре широко користе не само у вртићима и другим предшколским установама, већ и код куће. Дакле, најпопуларнији правци су задаци са разним предметима који дају афирмације за позитивно размишљање, игре са свим врстама слика и картотека, усмене вежбе или задаци дедукције. Веома интересантна игра је дати детету прилику да прво размишља као богат човек, а потом као сиромашан. Ова вежба ће вам помоћи да развијете осећај штедљивости, економичности и што је најважније, разборитости у будућности.

Наравно, све игре за размишљање и логикукласификоване према полу и старости. Зато постоји тенденција која указује на посебну жељу друштва да код дечака развија логику, а код девојчица размишљање, што им омогућава да у будућности постану прави мушкарци и мале сањиве жене.