Концепт детерминизма потиче из латинскогречи детермино - дефинишем, и у најопштијем смислу означавају одређену природну условљеност свих догађаја и појава који се јављају у природи и животу друштва. Ова категорија се широко користи у описивању и анализи различитих појава у широком спектру наука и у свакодневној свести људи. Због тога се принцип детерминизма тумачи и тумачи прилично широко, у зависности од области научног знања у којој се примењује, као и од методолошке основе на којој се гради когнитивно-аналитичка активност истраживача.
Принцип детерминизма у филозофији једоктрина према којој свака чињеница постојања, било која појава у природи има сасвим природан разлог за свој изглед и постојање. У том смислу, принцип детерминизма супротстављен је индетерминизму, који подразумева слику свемира у којој је све могуће и за то не постоји рационално објашњење. Најједноставнији облик узрочности може се представити обрасцем: узрок - последица, док овај образац има следећа својства:
- временски редослед у којем узрок увек претходи последици;
- узрок увек делује као генерирајући фактор у односу на последицу;
- континуитет, према којем било који ефекат прати узрок одмах, без временског интервала;
- неповратност значи једнозначност везе, даклепостоји разлог који не може бити узрок узрока, ако је већ узрок последице, у самом процесу спровођења узрочности узрок не може заузети место последице, мада било који догађај може бити и узрок и последица у исто време;
- нужност и универзалност претпостављају да под истим условима за настанак догађаја један узрок својим својствима, природно и неизбежно, даје исти ефекат.
Манифестује се принцип детерминизма у психологији,заснован на његовом филозофском тумачењу и разумевању, и представља научну парадигму, према којој, сви феномени нису случајни и имају сасвим одређени разлог. Што се тиче психологије, ово се изражава у чињеници да су менталне појаве посредоване факторима који су их проузроковали и који утичу на њихово постојање. Овде се принцип детерминизма сматра правилношћу генезе менталних и психолошких појава из било којих разлога који претходе настанку ових појава. Верује се да временски редослед у настанку узрока и последица не исцрпљује све карактеристике детерминизма. Принцип детерминизма може се манифестовати као системски принцип, односно када су својства појединих елемената система посредована својствима система у целини. Статистички облик претпоставља да се под дејством истих узрока могу уочити одређена одступања у настанку последица и друга.
Раније је доминантна метода у психологији билаусмереност ка механицистичком облику испољавања детерминизма, према коме се сматрало условљавањем менталних манифестација материјалним факторима. Овај приступ је допринео развоју знања о рефлексима, девијантном понашању, афектима итд. Али генерално, овај приступ је ограничен, јер узима у обзир само спољне поремећаје као узроке менталних појава.
Укључивање идеја природног научног детерминизма упсихологија је допринела, прво, трансформацији психологије у независно научно знање, и друго, усмерила је методологију детерминизма на проучавање њених унутрашњих закона настанка узрочно-последичних веза.
