Феноменологија Хуссерла

Појавила се феноменологија као филозофски трендзахваљујући раду немачког филозофа Едмуна Хуссерла, који је, одбранивши дисертацију из математике и радећи у овој области, постепено мењао своја интересовања у корист филозофске науке. На његове ставове утицали су филозофи попут Бернарда Болцана и Франца Брентана. Први је веровао да истина постоји, без обзира на то да ли се она изражава или не, и управо је та идеја натерала Хуссерла да тежи ослобађању од знања психологизма.

Хуссерлова феноменологија и идеје које у њој лежеоснова, изложени су у радовима „Логичка истраживања“, „Идеје чисте феноменологије и феноменолошка филозофија“, „Филозофија као ригорозна наука“ и другим радовима, где је филозоф описао концепте логике и филозофије, научне проблеме и проблеме сазнање. Већина филозофских дела може се наћи у руском преводу.

Е.Хуссерл је веровао да је неопходно развити нову методу, што је и учинио у своје време. Суштина нове методе била је да се врати стварима и разуме шта су ствари. Према филозофу, само опис појава (појава) које се појављују у људској свести може помоћи у разумевању ствари. Дакле, да би их разумео и разумео, човек мора применити „еру“, заокружити своја гледишта и веровања у вези са природним ставом, који људима намеће веру у постојање света ствари.

Феноменологија Е.Хуссерл помаже у разумевању суштине ствари, али не и чињеница, њу не занима одређена норма морала или понашања, занима је зашто је ова норма таква. На пример, да би се проучавали ритуали одређене религије, важно је разумети шта је религија уопште, схватити њену суштину. Предмет феноменологије је, према филозофу, царство чистих значења и истина. Хуссерл пише да је феноменологија прва филозофија, наука о чистим основама и принципима знања и свести, универзално учење.

Изјаве филозофа указују на тоХуссерлова феноменологија (о томе је укратко написано у било ком уџбенику филозофије) створена је да филозофију претвори у ригорозну науку, односно у теорију знања која је у стању да пружи јасну представу о свету око нас. Уз помоћ нове филозофије можете постићи дубље знање, док стара филозофија није могла пружити такав ниво дубине. Хуссерл је веровао да су недостаци старе филозофије узроковали кризу европске науке и цивилизације. Криза у науци проузрокована је чињеницом да постојећи критеријуми научног карактера више нису функционисали, а поглед на свет и светски поредак захтевали су промене.

Хуссерлова феноменологија такође наводи да светподигао оружје против филозофије и науке, које желе да га доведу у ред. Жеља за нормализацијом животних активности појавила се у древној Грчкој и отворила пут човечанству до бесконачности. Дакле, филозоф предлаже укључивање у интелектуалну активност, тражење норми, олакшавање праксе и сазнања. Веровао је да захваљујући филозофији идеје формирају социјалност. Као што видите, Хуссерлова феноменологија није једноставна теорија, већ су њене идеје развијене у радовима М. Сцхелера, М. Хеидеггера, Г.Г. Схпет, М. Мерлеау-Понти и други.