Због тога волим јела попут паприкаша са месом -па је то зато што уопште није неопходно строго се придржавати било ког рецепта. Наравно, морате знати основу јела, а затим веровати својој интуицији, додати оно што волите у зависности од годишњег доба или изузети компоненту која вам се не свиђа или не свиђа - на крају се увек испостави мало другачије, и ретко када то поквари. Поред тога, можете одједном нахранити читаву компанију - то је довољно за све!
Одакле име - чорба?Сама реч потиче од француског рагоутер, што значи „подстаћи апетит“ (а Французи знају много о храни и неукусно јело се неће тако звати!) Међутим, вариво са одређеним адитивима, поврћем, пасуљем се кува у многе земље. Вероватно сте чули за ирски паприкаш, који се обично прави од јагњетине и кромпира, или добро познати мађарски говеђи или телећи гулаш. А пошто је основа таквих јела добро динстано ароматично месо са зачинима у густом сосу, онда се све ово у једном или другом облику може приписати вариву. Због тога је ово јело толико популарно у целом свету, мада се може назвати и другачије, а сва његова драж је управо у сосу који се добија током процеса кувања (суво чорба није исто!)
Наравно, чисто поврћарске опције су одличне, правим их сама са задовољством, али када је вариво са свежим нежним месом и поврћем увек празник!
Како направити вариво са месом?
Већ смо сазнали да за паприкаш треба узети месомлади, било говедина, јагњетина или свињетина. По правилу нам узимају пулпу, исеку је на ситне комаде, брзо прже на јакој ватри на биљном уљу или масти, па на истој масти прже прилично грубо сецкани лук, шаргарепу на коцкице или велике кругове (такође волим да додате тиквице, исечене на велике коцкице), зачините омиљеним зачинима и тек тада додајте воду или чорбу и динстајте правилно док се потпуно не скувају. Ако месо није јако младо, онда је боље динстати мало дуже, али морате пазити да сва течност не испари, боље је додати мало више воде одједном, ако поврће није превише сочно, и не штедите лук. Генерално, без обзира колико лука ставите у чорбу, неће бити много - све ће се динстати и претворити у компоненту укусног соса, тамо то нећете приметити!
Ако кувате чорбу са месом и поврћем сакромпир, онда је добро узимати младо месо, а напротив, боље је користити зрели кромпир (млади кромпир је добар сам по себи, са маслацем и белим луком, морате се сложити).
Кад месо постане потпуно мекано, онда јапарадајз или кечап додајте у чорбу по укусу. Ако имате свежи парадајз, онда га прво бланширајте, ољуштите, ситно исецкајте и лагано динстајте на уљу, а затим спојите са остатком поврћа и меса и пустите да крчка на лаганој ватри док се не добије хомогена густа сос.
Можете и другачије - чорба са кромпиром и месом
Ако кувамо ирски паприкаш са месом (таконазван „ирски паприкаш“), онда је у овом случају сигурно узето јагњеће месо на кости (врат или лопатица и исечено на делове) - верује се да се управо на костима добија најбогатији сос. У овој верзији посуде, кромпир и месо су слојевито положени у посуду са дебелим ивицама - дно је положено грубо сецкан кромпир, затим слој меса, зачина, лука, па опет поврће. У ирској верзији потребни састојци су јагњетина (не пржена), лук и кромпир. Понекад узима празилук (средњи део стабљике), а шаргарепа се често уопште не додаје (мада је код шаргарепе, за мој укус, посуђе забавније). А од зачина најчешће узимају мајчину душицу, зрна црног бибера, и наравно сол, наравно.
Али главна нијанса, коју посебно воле мушкарци,састоји се у чињеници да се ирски паприкаш са месом кува у тамном пиву - они су готово подједнако са водом и месо са кромпиром и поврћем се сипа, доведе до кључања, тигањ се покрије поклопцем и кува на тихој ватри око 2,5 - 3 сата - до тада док се месо лабаво не одвоји од костију.
Искрено, нисам покушао да кувам у пиву, али мислим да ће са свежом нежном јагњетином бити укусно и без пива, мада вреди покушати са пивом - ускоро викенд!
