Додатни споразум о раскиду уговораима за циљ престанак или промену припадајућих обавеза. Све околности које стране сматрају неопходним за ово треба препознати као суштински услов за настанак таквих трансакција.
Споразум о раскиду уговора (или о његовомизмена), састав његових услова формира се у складу са правном сврхом самог уговора. На пример, када се утврђују услови за пружање услуга уз накнаду, њихов резултат се не може поништити или променити. То јест, квалитет услуга остаје непромењен.
Услови о предмету допунског уговораформирају се из два елемента: циљног и обавезног. Други концепт је знак квалитета односа који је настао између странака, одређује врсту и природу овог односа. Циљни елемент укључује користи (нематеријалне и материјалне), чије се постизање сматра правним задатком уговора-трансакције. Узорак споразума о раскиду уговора је прописан законом.
Квантитативни циљни критеријум можене поклапају се са материјалном компонентом овог или оног односа. Дакле, споразум о раскиду уговора о уступању или пружању плаћених услуга искључује извршење материјалних резултата. С тим у вези, укључивање одговарајућег параграфа о постизању резултата није обавезно.
Структура циљне компоненте услова о предметупрвобитни уговор ствара могућност његовог раскида или промене трансформисањем овог конкретног дела услова о предмету. Дакле, промена непосредног објекта спровођења делатности не доводи до престанка обавеза, већ до промене услова за њихово обављање. Промена посредованог објекта, напротив, предвиђа споразум о раскиду уговора, а не о његовој промени. Дакле, промена предмета осигурања може се извршити само укидањем претходних обавеза.
Уговор о раскиду не укључујесама по себи услов за повлачење циљне компоненте. Ако су претходне обавезе у фази извршења, онда циљна компонента делује као објекат извршења. С тим у вези, раскид мора садржати назнаку отказивања овог наступа. У овом случају, циљна компонента аутоматски престаје да постоји, као елемент претходне обавезе. У овом случају, нетачно је користити концепт „уклањања циљног елемента“, пошто треба узети у обзир само „отказивање извршења“.
Најчешћи тип раскида уговорапо договору, отказивање се сматра за предстојеће извршење свих обавеза истовремено. Прекидају се и компоненте које су у извршавању и оне које ће се извршити у будућности. Клаузуле о раскиду свих обавеза према уговорним условима су обавезна компонента предмета уговора о раскиду. Ова околност се односи и на понашање дужника и на облигациони елемент.
Истовремено, престају да постоје сва права по потраживањима поверилаца која одговарају поништеном испуњењу, укључујући и права из обавеза чије је испуњење већ почело.
Посебну групу чине споразуми о раскиду уговора, који имају за циљ замену обавезне компоненте услова о предмету првобитног (главног) уговора.
У случају било какве промене обавезногкомпонента (односно промена врсте делатности), једна обавеза престаје да постоји и појављује се нова. Класичан пример таквог отказивања је иновација. С обзиром на то да је иновација договор странака постојећег споразума, она се квалификује као нека врста споразума о раскиду или промени постојећих обавеза.
