Протеини у храни су основа нашегздравље. Они су најнужније супстанце за одржавање виталних функција људског тела. Протеини у храни су градивни блокови људских ћелија, костију и мишића. Витална активност тела повезана је са сталном потрошњом и обнављањем количине протеина. Да би се ови процеси одвијали равномерно, неопходно је стално надокнађивати губитке протеина уносом хране. При цепању 1гр. протеини у телу производе 4 кцал (16,7 кЈ) енергије.
Када говоре о протеинима, они не помињу само количинупротеини у производима, али и његов квалитет, такозвана биолошка вредност, коју карактеришу аминокиселински састав и сварљивост у дигестивном тракту. Протеини у храни, под утицајем ензима панкреаса и желуца, разлажу се на аминокиселине, које се пак користе за изградњу протеина у самом телу. За потпунију асимилацију протеина, садржај аминокиселина мора бити уравнотежен. Недостатак бар једне аминокиселине доводи до погоршања конструкције телесних протеина. Протеини високе биолошке вредности, који су уравнотежени у аминокиселинама и сварљивости, укључују протеине из јаја и млечних производа, меса и рибе. Протеини животињског порекла у процесу варења апсорбују до 90% укупне масе уноса, а биљни протеини од 60 до 80%. Термичка обрада протеина убрзава њихову варење. Треба имати на уму да прекомерно загревање негативно утиче на аминокиселине. Због тога је корисније и рационалније претходно намочити житарице како би се скратио период термичке обраде током кувања житарица.
Протеини су један од три главна стуба на којимазаснива се читава структура здравља нашег тела. И недостатак и прекомерна количина протеина утичу на процес варења и целокупно здравље.
Да би се задовољила потребателу у аминокиселинама потребна је комбинација животињских и биљних протеина, што побољшава равнотежу аминокиселина - ово је кључ за здравље. Треба имати на уму да на количину протеина у храни утиче начин његове припреме и чувања.
Животињски протеини треба да чине најмање половину укупног конзумираног протеина. Телу здраве одрасле особе свакодневно треба 100-150 грама протеина.
Протеини животињског порекла.
Већина животињских протеинаналази се у месу животиња, птица и риба, немасном скутом и сиру. Квантитативни показатељ протеина у 100 грама. ових производа од 15гр. и још. Следи свињетина, разни кувани кобасице и кобасице, масни скут и јаја. У њима се проценат протеина креће од 10 до 15%. Списак засићења протеинима заокружују и други млечни производи. У овим производима однос је од 5 до 10% на 100г. Протеини из млечних производа се најбрже апсорбују. Затим следе производи од рибе и меса, са говедином која је пожељнија од јагњетине или свињетине.
Биљни протеини.
Лидерство у квантификацији протеинабиљног су порекла: производи од соје, ораси и неке махунарке. Следе гриз, хељда, овсена каша, тестенина и просо. Списак затвара хлеб од раженог и пшеничног брашна, пиринча, јечма, кромпира и печурки. За људе који желе да смршају, пожељно је јести биљне протеине, јер ова храна не садржи масти. Протеини у храни, које тело добија храном, једина је опција за одржавање потребног нивоа протеина у телу.
Која храна садржи више протеина.
Ако говоримо о квантитативном садржају протеинау храни статистика изгледа овако: прилично велика - месо животиња, птица и риба, махунарке и ораси, разни сиреви и немасни скут. У тим производима садржај протеина прелази 15% на 100г. Птичја јаја и разне житарице, масни скут и свињско месо, пшенично брашно и тестенине врло су близу ових показатеља. Проценат се креће од 10 до 15% на 100г. производа.
