Антимонополска регулатива и проблем подршке малом и средњем предузећу у Русији

Формирање тржишних односа не може се замислитибез здраве конкуренције. Ово последње обезбеђује побољшање квалитета производа које производе различита предузећа из исте економске сфере. Борба компанија за лојалност купаца помаже побољшању живота чланова друштва.

Заузимање било које тржишне нише од стране једног предузећасу испуњени падом квалитета њихових производа. Разлог је тај што потрошач у овом случају нема прилику да изабере најбољи производ и присиљен је да купује да задовољи своје потребе само оно што је једна компанија обезбедила. Да би се избегла појава таквих ситуација, држава преузима одговорност да доноси одговарајуће акте и програме, односно да спроводи антимонополску регулативу. Овај појам има различита тумачења, у овом чланку ће се користити следећа формулација.

Антимонополска регулатива је активност државе усмерена на успостављање и спровођење правила за пословање, развој тржишта и заштиту поштене конкуренције.

Већина европских земаља је кренула ка тометржишни систем након буржоаских револуција прошлог века. Антитрустовска регулатива у овом делу континента настала је као одговор не само државе, већ и друштва на покушаје неких компанија да заузму захтеване тржишне нише.

Развој приватног бизниса као економског језградруштво у већини западних земаља има дугу историју. Данас његова подршка нема само нормативни израз, већ представља читав институционални систем. Истовремено, то је потпуно легитимно, а привредници користе преференцијалне програме разних осигуравајућих друштава, комерцијалних банака, регионалних жираната, добротворних удружења и фондова индустрије. Све ове институције пружају активну подршку растућим предузећима.

Руско искуство у формирању тржишних односаповезане са потпуно различитим предусловима. Период Совјетског Савеза карактерише потпуна монополизација главних економских сектора. Економија концентрисана у рукама државе искључила је саму могућност развоја тржишта. Нагли прелазак на капитализам крајем прошлог века био је ударац на економске секторе земље. Под овим условима, антимонополска регулатива је дуго остала номинална, не налазећи израз ни у чему другом осим у нормама истоименог закона.

Данас је ниво развоја тржишта много виши,него крајем 90-их година прошлог века, међутим, још увек није задовољавајуће. Разлог је тај што у Русији природни монополи заузимају значајан удео у економији. Поред тога, прелазак на капитализам у одсуству одговарајућих предуслова и времена његове примене није на најбољи начин утицао на формирање малих и средњих предузећа.

Антитрустовску регулативу није могуће подићипредузетништво, а за развој потоњег није формирана институционална база. Стога је држава принуђена да пооштри мере како би спречила једно предузеће да заузме значајан део тржишта за одређени производ. Али значајан део средстава утрошених за антитрустовско регулисање економије могао би се искористити за подршку малом и средњем предузећу.