Уобичајено је називати монопол предузећакоји заузимају доминантни положај на тржишту за одређени производ. То му омогућава да извуче користи не дозвољавајући другим произвођачима да уђу на тржиште и да диктира услове потрошачима.
Природни монопол заузима тржиштеспецифичан положај због особености његове производње. То може бити потреба за врло скупом опремом, искључивим власништвом над природним ресурсима, изузетном технологијом или екстремним капацитетима. Доминантни положај предузећа назива се ако оно заузима 65% тржишта производа.
По правилу је природни монопол посебновелико предузеће са развијеном инфраструктуром, које је врло тешко поново створити и економски неисплативо. На пример, железнице, грејне и електричне мреже итд. Већина монопола су управо предузећа у јавној употреби, без којих је немогуће функционисање привреде на националном нивоу. Таква предузећа карактерише висок праг који се мора превазићи да би се ушло у индустрију.
У Русији се развила ситуација у којојпостојање монопола на његовом тржишту спречава развој пуноправне конкуренције, што доводи до смањења извозних могућности. Током периода СССР-а, под командним системом управљања националном економијом, целокупна економија је оно што се данас дефинише термином „природни монопол“. У то време у принципу није било конкуренције, постојало је свеобухватно планирање директива. Госплан, Госкомтсен и Госснаб успоставили су све параметре за активности предузећа у земљи.
Природни монопол се такође посматра као посебна врста структуре тржишта робе, у којој се подижу баријере за улазак других субјеката тако да су оне практично непремостиве.
Обележје социјалистичких монополабила је чињеница да су им наметнути „одозго“, док су у капиталистичком свету почели да се формирају „одоздо“ и праћени су конкурентском борбом (у њима су се пробила водећа предузећа са напредним технологијама и моћном техничком базом).
Наслеђе социјалне ере у великој мери је унапред одређенодаљи развој економских односа у земљи. Антимонополско законодавство у Руској Федерацији развијено је у условима постојања снажних доминантних предузећа и само почетних тржишних односа. Данас је то далеко од савршеног и треба га побољшати на основу уопштавања праксе спровођења закона.
Природни монополи у Русији имају снажнеположаје. Да би спровео политику усмерену на подршку тржишним структурама и предузетништву, основан је Државни комитет за антимонополску политику. На њеној основи је 1999. године створен МАП - Министарство за антимонополску политику и подршку предузетништву. Међутим, ниво развоја конкуренције у Русији још увек није довољан. Разлози за то су што приватизација није довела до појаве ефикасних власника, реструктурирање предузећа није правилно коришћено, а мала предузећа још увек нису довољно развијена.
Природни монопол не би требало да постанепрепрека развоју других перспективних облика управљања (пре свега средњег и малог бизниса). Стога стручњаци сматрају да је данас у Русији неопходно успоставити строжу антимонополску контролу над спровођењем тендера, аукција, тендера за снабдевање за државне потребе; предузети мере против покушаја регионалних власти да ометају кретање капитала и робе широм земље; проширити могућности конкуренције уз помоћ државне регулативе; да усклади законодавство свих земаља ЗНД по питању антимонополског регулисања.
