Све више у медијимапостоје извештаји о делима окрутности деце и адолесцената. Штавише, ова окрутност је усмерена и на вршњаке и на старије људе. Такође су чести сукоби на етничкој основи уз учешће младих.
У светлу овог броја, морално васпитањешколарци су стекли изузетно важан карактер, што се одразило на новом ФСЕС-у. Држава је званично препознала да то више није проблем појединаца, већ целог друштва. И то мора да се реши централно.
Морално васпитање деце мора започетијош увек у породици. До школе дете већ мора да научи да прави разлику између добра и зла, доброг и лошег, „може“ и „не“. На крају, управо су ти једноставни, на први поглед концепти, основа онога што називамо „моралним васпитањем школараца“. При томе треба узети у обзир чињеницу да је васпитање личности континуирани процес у коме се формира њен коректан однос према себи и свету око себе.
Морално васпитање школараца требало би, упре свега да се формирају такве моралне категорије као што су патриотизам, грађанство, социјална солидарност, породица, као и жеља за радом и креативношћу, развојем науке, културе, уметности. Односно, све оне категорије, чије присуство међу грађанима омогућава земљи да развија и одржава свој идентитет.
Током година студија морално васпитање млађегшколарци је готово основни корак у развоју личности. Због тога би васпитање духовно здраве личности требало вршити већ у основним разредима заједничким снагама родитеља и наставника и то не спонтано, већ редовно и систематски. За то се креирају и развијају посебни програми наставних и ваннаставних активности школараца. У оквиру потоњег подразумева се директна интеракција школе са институцијама додатног образовања, спортским школама, културним и образовним организацијама.
У процесу ваннаставних активности ученикмора стећи знање о структури друштва, социјалним нормама, акцијама које друштво одобрава и не одобрава. Такође би требало да развије позитиван став према основним вредностима друштва и способност интеракције са другим људима.
Може се помоћи развоју ученика као личностипосете школској библиотеци, у којој ће уз правилно организован рад добити додатне информације у њему занимљивој и приступачној форми. Ово се посебно односи на млађе ученике који су и даље веома подложни утицају књижевности.
Морално васпитање школараца средњих истарији узраст, поред позивања на литературу, треба да се заснива и на другим активностима. На пример, за тинејџере ће бити корисно да редовно посећују школски музеј, раде на његовом одржавању и развоју. Ово ће сачувати и ојачати континуитет генерација. Међутим, морално васпитање школараца не може се ограничити само на улогу спољног посматрача - „активне“ методе образовања су изузетно ефикасне. Само лично учествујући у добром, заиста неопходном делу, човек може осетити сву сласт даривања, видети резултат својих дела, разумети значај свог постојања.
Пример таквог „активног“ догађаја може битибити „Школски сајмови“ одржани под слоганом „Отворено срце“. Захтевају дуготрајну припрему. Сви ученици заједно са родитељима и наставницима припремају ручно израђену робу за продају.
Свака класа бира продавце, процењујероба изложена на сајму, спроводи рекламну кампању међу становницима оближњих кућа. На самом сајму учествује цела школска екипа, као и гости. Да би привукао већи број учесника, овај догађај је везан за било који празник, допуњен концертом аматерских представа. Тако се у школи одвија догађај великог обима.
Али апотеоза сајма је чињеница да свиприход се преноси на адресу детета коме је потребно плаћено лечење. Сва деца треба да буду свесна тога, чак се и у неким случајевима одржавају састанци ученика и рођака човека који је запао у тешку ситуацију. Тада бисте требали обавестити школско особље о томе како се, на пример, одвијала операција детета, пренети му речи захвалности од њега и његове породице.
У тренутку дипломирања, студент би већ требало да имаморални приоритети и вредности су у потпуности формирани, усмерени ка тежњи ка развоју земље, стварању и одржавању реда у њој и искорењивању манифестација национализма.
Али шта год да се каже, ма колико јединственопрограми нису створени, сви ће они бити бескорисни без личног примера одраслих који користе ауторитет ученика. Само на таквом примеру моћи ће да изгради исправан модел односа и узајамног поштовања међу људима, као и да формира патриотски однос према матици.
