Велика и мала слова су слова која се користе за свакодневно писање. Прво је велико слово (велико), а друго је мање величине (мало).
Мало историје
У почетку, када пишете, самовелика слова чије су границе (горње и доње) биле јасно дефинисане. Временом се развило курзивно писање, а слова су добила заобљенији облик. Тако су настали темељи такозваног каролиншког минускула, који је развио научник Алкуин. Коришћено је на двору Карла Великог, а временом се ово писмо проширило широм Европе. Тако је први пут један текст почео да садржи мала и велика слова.
Велика и мала слова
Употреба великих и малих слова јеједан од најтежих проблема савременог руског правописа. Сталне промене у стварности повлаче за собом промену правописа ових слова. Због тога је неопходно стално проучавати нова издања референтних књига и речника, који нужно морају одражавати такве иновације.
Али упркос томе, постоје основни принципи за употребу великих и малих слова. Они вам помажу да разумете писање великих и малих слова, чак и ако неке речи нема у речнику.
Правила употребе великог слова
Великим словом се пише следеће:
- прва реч која долази на почетку реченице и текста;
- име, патроним, презиме, надимак и псеудоним (Максим Горки, Серафим Саровски);
- име животиње (пас Ингвар, младунче Борка, мачка Васка);
- заједничка именица која делује као књижевни лик (Црвенкапа);
- сопствено географско име (Европа);
- заједничка именица, назив звања, занимања, титуле укључене у географски назив (Сосновиј Бор);
- функцијска реч на почетку назива места (Лос Анђелес);
- појединачно астрономско име (Меркур, Млечни пут, Јужни крст);
- све речи које чине називе политичких партија, предузећа, институција, страних фирми, са изузетком званичних (Савет безбедности УН, Државни савет, Европски парламент);
- све речи које чине званичне називе држава (Чеченска Република, Француска Република);
- прва реч у називима културних институција и забавних предузећа (Московско позориште оперете);
- имена највиших почасних титула и виших положаја који су наведени у званичним документима (потпредседник Руске Федерације, председник САД);
- називи историјских догађаја и епоха (ренесанса, ренесанса, јулска комуна);
- речи на почетку назива: Централна, Државна, Сверуска, Међународна, Руска, Светска (Међународна монетарна банка);
- речи Отаџбина, Отаџбина, Човек, Нада, Премудрост, Средиште итд., које су у посебној стилској употреби;
- заменица ти (ваш) као облик љубазног обраћања;
- називи верских књига, црквени празници (Библија, Ускрс, Тројица);
- скраћенице које се формирају од властитих имена (Уједињене нације – УН);
- присвојни придеви (питање „чији?“) који садрже суфикс -у, -ов (-ев), који су настали од властитих имена и надимака животиња (Федјине књиге, Рафаелова Мадона, Одисејева лутања);
- назив књижевног дела, новинске агенције, новински органи, штавише, морају бити истакнути под наводницима (роман „Злочин и казна“);
- називи и скраћенице назива производних марки техничких производа (Волга, ЗИЛ);
- појединачни називи авиона, бродова, возова (брод Титаник).
Правила за употребу малих слова
Мало слово се пише ако је компонента:
- чланци, предлози, партикуле у западноевропским именима и сопственим именима (Лудвиг ван Бетовен);
- лична имена која служе у сврху ироничног или негативног вредновања (новопојавили Лужинс);
- именице настале од презимена и личних имена (обломовизам);
- компоненте турског и арапског имена које указују на породичне односе или друштвени статус (ал, заде, бек, аха);
- називи мерних јединица које су дате именом научника (ампер);
- речи земља, месец, сунце, које нису астрономска имена;
- придеви који садрже суфикс -ск-, који означава припадност, формиран од властитих имена (Чеховљеве странице);
- називе звања и функције (заменик министра, градоначелник);
- скраћенице настале од заједничких именица (универзитет – високошколска установа).
Такође, у именима се пише мало слово:
- геолошке ере и периоде, археолошке културе и ере (мезозојска ера);
- функције и звања, међународне организације, као и највише стране изабране институције (Цар Јапана, генерал-мајор, амбасадор);
- плуралне власти (министарства Русије);
- расе животиња (кеесхонд пас);
- установе чији називи нису властити (школа бр. 592).
Принципи употребе малих и великих слова
Проучавајући горе наведена правила, можемо идентификовати основне принципе на основу којих се користе мала и велика слова. Тако:
- Издвајање одређених сегмената реченица (текста) је синтаксички принцип.
- Истицање одређених речи у тексту:
1) Мало слово се пише у заједничким именицама, велико слово у властитим именицама – морфолошки принцип.
2) Велико слово се пише у заједничким именицама обдареним посебном симболиком или патосом (Човек, Отаџбина), у називима празника (Нова година, Дан победе) - семантичко начело.
3) Велико слово се користи у скраћеницама које се састоје од првих слова.
Неопходно је разликовати
Као што је већ поменуто, мало слово се пише у придевима који садрже суфикс -ск-, који означавају припадност и настају од властитих имена. Зато је „Пушкинова проза” написана малим словом. Али присвојни придеви са суфиксом -ск-, који имају значење имена у част нечијег сећања, пишу се великим словима. На пример, "Ломоносовска читања".
Реч: мала и велика слова
Због брзог развоја информацијатехнологије, програм Мицрософт Оффице Ворд је постао широко популаран, који је практично неопходан у раду и образовном процесу. Али мало људи зна како да једним притиском на одређене тастере направи мала слова од великих и обрнуто.
Дакле, напишимо следећи текст великим словима:
„МАЛА СЛОВА РУСКОГ АЛФАБЕДА”.
Сада морате да изаберете текст и истовремено притиснете тастере Схифт и Ф3. После овога имаћемо:
„мала слова руског алфабета“.
Након што поново притиснемо ове комбинације тастера, добијамо следеће:
„Мала слова руског алфабета“.
А да бисте се вратили на оригинални текст, потребно је поново да притиснете Схифт+Ф3.