Когнитивне чињенице о свему / Образовање: / Мало слово: правила употребе

Мала слова: правила употребе

Велика и мала слова су слова која се користе за свакодневно писање. Прво је велико слово (велико), а друго је мање величине (мало).

Мало историје

У почетку, када пишете, самовелика слова чије су границе (горње и доње) биле јасно дефинисане. Временом се развило курзивно писање, а слова су добила заобљенији облик. Тако су настали темељи такозваног каролиншког минускула, који је развио научник Алкуин. Коришћено је на двору Карла Великог, а временом се ово писмо проширило широм Европе. Тако је први пут један текст почео да садржи мала и велика слова.

Велика и мала слова

Употреба великих и малих слова јеједан од најтежих проблема савременог руског правописа. Сталне промене у стварности повлаче за собом промену правописа ових слова. Због тога је неопходно стално проучавати нова издања референтних књига и речника, који нужно морају одражавати такве иновације.

Али упркос томе, постоје основни принципи за употребу великих и малих слова. Они вам помажу да разумете писање великих и малих слова, чак и ако неке речи нема у речнику.

Правила употребе великог слова

Великим словом се пише следеће:

прва реч која долази на почетку реченице и текста;
име, патроним, презиме, надимак и псеудоним (Максим Горки, Серафим Саровски);
име животиње (пас Ингвар, младунче Борка, мачка Васка);
заједничка именица која делује као књижевни лик (Црвенкапа);
сопствено географско име (Европа);
заједничка именица, назив звања, занимања, титуле укључене у географски назив (Сосновиј Бор);
функцијска реч на почетку назива места (Лос Анђелес);
појединачно астрономско име (Меркур, Млечни пут, Јужни крст);
све речи које чине називе политичких партија, предузећа, институција, страних фирми, са изузетком званичних (Савет безбедности УН, Државни савет, Европски парламент);
све речи које чине званичне називе држава (Чеченска Република, Француска Република);
прва реч у називима културних институција и забавних предузећа (Московско позориште оперете);
имена највиших почасних титула и виших положаја који су наведени у званичним документима (потпредседник Руске Федерације, председник САД);
називи историјских догађаја и епоха (ренесанса, ренесанса, јулска комуна);
речи на почетку назива: Централна, Државна, Сверуска, Међународна, Руска, Светска (Међународна монетарна банка);
речи Отаџбина, Отаџбина, Човек, Нада, Премудрост, Средиште итд., које су у посебној стилској употреби;
заменица ти (ваш) као облик љубазног обраћања;
називи верских књига, црквени празници (Библија, Ускрс, Тројица);
скраћенице које се формирају од властитих имена (Уједињене нације – УН);
присвојни придеви (питање „чији?“) који садрже суфикс -у, -ов (-ев), који су настали од властитих имена и надимака животиња (Федјине књиге, Рафаелова Мадона, Одисејева лутања);
назив књижевног дела, новинске агенције, новински органи, штавише, морају бити истакнути под наводницима (роман „Злочин и казна“);
називи и скраћенице назива производних марки техничких производа (Волга, ЗИЛ);
појединачни називи авиона, бродова, возова (брод Титаник).

Правила за употребу малих слова

Мало слово се пише ако је компонента:

чланци, предлози, партикуле у западноевропским именима и сопственим именима (Лудвиг ван Бетовен);
лична имена која служе у сврху ироничног или негативног вредновања (новопојавили Лужинс);
именице настале од презимена и личних имена (обломовизам);
компоненте турског и арапског имена које указују на породичне односе или друштвени статус (ал, заде, бек, аха);
називи мерних јединица које су дате именом научника (ампер);
речи земља, месец, сунце, које нису астрономска имена;
придеви који садрже суфикс -ск-, који означава припадност, формиран од властитих имена (Чеховљеве странице);
називе звања и функције (заменик министра, градоначелник);
скраћенице настале од заједничких именица (универзитет – високошколска установа).

Такође, у именима се пише мало слово:

геолошке ере и периоде, археолошке културе и ере (мезозојска ера);
функције и звања, међународне организације, као и највише стране изабране институције (Цар Јапана, генерал-мајор, амбасадор);
плуралне власти (министарства Русије);
расе животиња (кеесхонд пас);
установе чији називи нису властити (школа бр. 592).

Принципи употребе малих и великих слова

Проучавајући горе наведена правила, можемо идентификовати основне принципе на основу којих се користе мала и велика слова. Тако:

Издвајање одређених сегмената реченица (текста) је синтаксички принцип.
Истицање одређених речи у тексту:

1) Мало слово се пише у заједничким именицама, велико слово у властитим именицама – морфолошки принцип.

2) Велико слово се пише у заједничким именицама обдареним посебном симболиком или патосом (Човек, Отаџбина), у називима празника (Нова година, Дан победе) - семантичко начело.

3) Велико слово се користи у скраћеницама које се састоје од првих слова.

Неопходно је разликовати

Као што је већ поменуто, мало слово се пише у придевима који садрже суфикс -ск-, који означавају припадност и настају од властитих имена. Зато је „Пушкинова проза” написана малим словом. Али присвојни придеви са суфиксом -ск-, који имају значење имена у част нечијег сећања, пишу се великим словима. На пример, "Ломоносовска читања".

Реч: мала и велика слова

Због брзог развоја информацијатехнологије, програм Мицрософт Оффице Ворд је постао широко популаран, који је практично неопходан у раду и образовном процесу. Али мало људи зна како да једним притиском на одређене тастере направи мала слова од великих и обрнуто.