Архаизми нису само застареле речи, већ онекоји су прешли у ову категорију због појаве нових речи. На пример, данас нико песме не назива стиховима, ова реч се може наћи само у литератури, позоришним представама или у свакодневном говору како би дала ироничну или узвишену сенку. Понекад синоним замењује не целу реч сам, већ само његово лексичко значење. На пример, реч „бунтовник“. Данас се користи у значењу „подићи побуну, супротставити се нечему, препородити се, васкрснути“ и има високу стилску конотацију. Али једном у Русији то је била уобичајена ствар у домаћинству, која се користила у значењу „устани, устани на ноге“. Или други пример: „Не штедите стомак!“ Што значи „Не штедите живот!“ Као што видите, реч трбух је сачувана на руском, али се њено значење променило. А у значењу „живота“ реч „стомак“ је архаизам. Примери других промена: кравата (лексико-фонетски архаизам, савремени синоним - „кравата“); оче! (граматички архаизам, реч „отац“ је у вокативу, која се не користи у савременом руском језику); срећа (деривациони архаизам, данас се реч „срећа“ са таквим суфиксом не користи).
Семантичкоархаизам. Примери таквих архаизама дати су горе („стомак“ што значи „живот“). Читаоцу су познати облик, али другачије значење, услед чега настају потешкоће у разумевању текста. Семантички архаизми се врло често могу наћи у религијској литератури. На пример, „непријатељ“ је демон, „шарм“ није нешто лепо и пријатно, већ искушење, нешто што доводи до греха, „реч“ („у почетку је била Реч“) није јединица говора, већ ум. Може постојати прилично суптилна семантичка веза између архаизма и његовог модерног синонима. „Лепота“ заиста може бити искушење, али у савременом смислу реч „лепота“ има позитивнију конотацију - није нужно да је било који преслатки предмет грешан. Такве нијансе су веома важне за правилно разумевање значења дела. Чак и међу релативно модерним ауторима, на пример, Анном Ахматовом, могу се наћи архаичне речи. Примери из литературе су врло бројни: архаичне речи могу се наћи и у прози и у поезији. У овом другом, они играју посебну улогу, дају елевацију, одржавају милозвучност и зато изгледају природно.
Архаизми у енглеском: примери
„Старе речи“, или „архаичне речи“ (тј.архаизми), на енглеском се могу класификовати на готово исти начин као и Руси. Иако, наравно, постоје неке особености повезане са граматичком структуром језика, међутим, можете пронаћи готово било коју врсту горе поменутог архаизма.
На пример, ти - ти (уместо тебе) си најсјајнијии занимљив архаизам. Примери облика ове речи: те - ти (уместо модерног ти) и твоје - твоје (модерна реч је твоје). Да, некада се у енглеском језику говорило о „ти“, али данас, коме год да се обратимо, кажемо „ти“, односно Ти. „Ти“ на енглеском језику постепено је престало да се користи. Веома ретко, али ову реч и данас можемо наћи. На пример, позната песма Металлице под називом Тхе Унфиргивен има линију: „Па ја те називам неопроштеном“ - „Дакле, зовем те неопроштеном“. Наравно, ово је јединствени архаизам. Примери других застарелих речи не одражавају тако животно социјалне и психолошке промене у животу говорника енглеског језика:
1. Овамо - „овде“ (лажемо - овде).Истовремено, дотадашњи облик, иако је данас застарео, односи се на ранонововековни енглески. Старији облик је хидер, који потиче из протогерманског језика. Међутим, упркос сличностима овде и овде, међу њима не постоји идентитет. „Овде“ потиче од сасвим друге речи која значи „бити на овом месту“, дотле има мало другачију семантичку конотацију - „пресели се овамо“, не без разлога постоји идиоматски израз са значењем „напред и назад“ - тамо и амо.
2. Бетвикт - „између“. Синоним који се данас користи је између. Као што је лако видети, застарела реч је учествовала у извођењу савремене лексичке јединице.
3. Чути или послушати - „слушај“.Неки извори тврде да је реч о историцизму, односно о застарелој речи која нема аналога у савременом језику, међутим, у страним речницима марку можете видети архаичном. Поново, веза између чути и чути (модерно „слушати“) постоји према етимолошким речницима, па је немогуће тврдити да ова реч значи појаву која је нестала или је ван употребе.
Али реч фаетон није архаична. На крају крајева, фаетони, отворени вагони на четири точка, више се не користе и заувек ће остати тема из прошлости.
Дакле, историзми су штакарактерише епоху. Ове речи су застареле заједно са појавама или предметима које описују. Архаизми су застареле јединице говора. Данас би се успешно користили да их нови облици нису потиснули у страну.
