Можемо рећи да су живи организми комплекссистем који обавља разне функције неопходне за нормалан живот. Састоје се од ћелија. Стога се они деле на вишећелијске и једноћелијске. Ћелија је та која чини основу било ког организма, без обзира на његову структуру.
Једноћелијски организми имају само једну врстућелије. У вишећелијским живим организмима заступљене су разне врсте ћелија које се разликују по свом функционалном значају. Ћелије проучава цитологија, која укључује науку о биологији.
Структура ћелије је готово иста за свакогањихов тип. Они се разликују у функцији, величини и облику. Хемијски састав је такође типичан за све ћелије живих организама. Ћелија садржи главне молекуле: РНК, протеине, ДНК и елементе полисахарида и липида. Готово 80 посто ћелије чини вода. Поред тога, садржи шећере, нуклеотиде, аминокиселине и друге производе процеса који се дешавају у ћелији.
Структура ћелија живог организма састоји се одмноге компоненте. Површина ћелије се састоји од мембране. Омогућава ћелији да продре само у одређене супстанце. Између ћелије и мембране постоји течна међућелијска супстанца. Мембрана је та која посредује у метаболичким процесима између ћелије и међућелијске течности.
Главна компонента ћелије је цитоплазма.Ова супстанца је вискозна, полутечна конзистенција. Садржи органеле које извршавају бројне функције. Ту спадају следеће компоненте: ћелијски центар, лизосоми, језгро, митохондрији, ендоплазматски ретикулум, рибосоми и Голгијев комплекс.Свака од ових компоненти нужно је укључена у структуру ћелије.
Цела цитоплазма се састоји од многих тубула ишупљине које представљају ендоплазматски ретикулум. Цео овај систем синтетише, акумулира и промовише органска једињења која ћелија производи. Ендоплазматски ретикулум је такође укључен у синтезу протеина.
Поред ње, укључена је и синтеза протеинарибосоми, који садрже РНК и протеине. Голгијев комплекс утиче на стварање лизозома и акумулира органске материје. То су посебне шупљине са мехурићима на крајевима.
Ћелијски центар садржи два тела која су укључена у поделу ћелија. Ћелијски центар се налази директно у близини језгра.
Тако смо постепено дошли до главне ствари.компонента у структури ћелије - језгро. Ово је најважнији део ћелије. Садржи нуклеол, протеине, масти, нуклеинске киселине, угљене хидрате и хромозоме. Цела унутрашњост језгра испуњена је нуклеарним соком. Хромозоми садрже све информације о наследности. Структура ћелија људског тела обезбеђује присуство 46 хромозома. Полне ћелије су састављене од 23 хромозома.
Структура ћелија такође укључује лизозоме. Чисте ћелију од мртвих честица.
Ћелије, поред главних компонената, садрже инека једињења органске и неорганске природе. Као што је већ поменуто, ћелија је 80 посто воде. Још једно неорганско једињење које је део њега су соли. Вода игра важну улогу у животу ћелије. Она је главни учесник у хемијским реакцијама, као носилац супстанци и уклањање штетних једињења из ћелије. Соли доприносе правилној расподели воде у ћелијској структури.
Међу органским једињењима постоје: водоник, кисеоник, сумпор, гвожђе, магнезијум, цинк, азот, јод, фосфор. Они су витални за трансформацију у сложена органска једињења.
Ћелија је главна компонента било ког живог организма. Његова структура је сложени механизам у којем не би требало бити кварова. У супротном, то ће довести до непромењених процеса.
