Главне одредбе ћелијске теорије су постулати јединства свих живих ствари

Главне одредбе ћелијске теорије суоснова за разумевање законитости настанка и постојања живих организама, коју чине елементарне структурне јединице. Ова биолошка генерализација доказује да живот постоји само у ћелији, а такође и да је свака „жива ћелија“ цео систем који може постојати независно.

Главне одредбе ћелијске теорије биле сукоји су формулисали М. Сцхлеиден и Т. Сцхванн и допунио Р. Виркхов. Пре извођења закључака и формулисања постулата ове теорије, стручњаци су радили кроз радове многих својих претходника. Дакле, 1665. године Р. Хооке је први пут на плути видео формације зване "ћелије". Затим је описана ћелијска структура многих биљака. Касније је А. Левенгук описао једноћелијске организме. У деветнаестом веку. побољшање дизајна микроскопа доводи до проширења појмова о грађи организама, уводи се појам живих ткива. Т. Сцхванн спроводи упоредну анализу најмање структурне јединице међу представницима флоре и фауне, а Сцхлеиден је објавио књигу „Материал он пхитогенесис“.

Главне одредбе ћелијске теорије, које су развили Шлајден и Шван:

1. Сви представници флоре и фауне састављени су од елементарних структурних јединица.
2. Раст и развој биљних и животињских организама настаје услед појаве нових „живих ћелија“.

Ова структура је најмања јединица живих бића, а организам је њихова целина.

Затим Р.Виркхов је додао веома важну тачку да свака структурна јединица потиче од своје врсте. Ово дело је много пута уређивано и сажето. Сада главне одредбе модерне теорије ћелија изгледају овако:

1. Ћелија је елементарна жива јединица.
2. Најмање структурне јединице свих живих бића су хомологне по саставу, процесима живота и метаболизму.
3. Ћелије се множе мајчином деобом.
4. Све елементарне јединице живих бића имају једно порекло, тј. они су тотипотентни.
5. У вишећелијским организмима, најмање јединице живих бића се међусобно комбинују према функцијама које обављају, при чему формирају сложеније структуре (ткиво, орган и систем органа).
6. Свака "жива ћелија" је отворени систем који је у стању да самостално регулише процесе обнове, репродукције и одржава хомеостазу.

Последњих година (након многих научнихоткрића), ова теорија је проширена, допуњена новим информацијама. Међутим, она није у потпуности систематизована, па њене постулате неки тумаче прилично произвољно. Размотрите најчешће додатне одредбе ћелијске теорије:

1. Најмање структурне јединице преднуклеарних и нуклеарних организама нису потпуно идентичне по саставу и структури једна другој.
2. Континуитет преноса наследних информација важи и за неке органеле (хлоропласте, митохондрије, хромозоме, гени) „живе ћелије“.
3. Иако су елементарне јединице живих тотипотентне, рад њихових гена је другачији. То је оно што доводи до њихове диференцијације.
4. Вишећелијски организми су сложен систем, чије функционисање се одвија захваљујући хемијским факторима, хуморалној и нервној регулацији.

Дакле, главне одредбе ћелијскогтеорије су општеприхваћена биолошка генерализација која доказује јединство принципа грађе, постојања и развоја свих живих бића са ћелијском структуром.