У Руској Федерацији међувладини односи -ово је активност која се заснива на повезивању државних власти земље, субјеката, локалне самоуправе и која се односи на извршење и формирање одговарајућих буџета. Сви шеми за остваривање прихода који су укључени у општи систем државе су међусобно повезани. Тај однос је одређен међудржавним односима.
Постоје одређени принципи на којима почива ова интеракција.
Међу-буџетски односи заснивају се на расподјели и консолидацији расхода на буџетима на одређеним нивоима система.
Разлика се такође користи (трајно одобрење и дистрибуција у складу са временским оквиром) на страни регулаторног прихода.
Саставни услов на којем се заснивају међудржавни односи је једнакост буџетских права субјеката (општина).
У погледу интеракције примењује се изједначавање нивоа минималне сигурности расхода и прихода субјеката (територијалних јединица).
Међувладини фискални односи одражавају једнакост свихдржавни буџети у интеракцији са савезним. Поред тога, осигурава се једнакост локалних шема трошкова и прихода када су међусобно повезане са шемама субјеката.
На основу ових принципа одређене врстесистеми издатака могу се пренијети са савезних финансијских планова на конститутивне ентитете, а са конститутивних ентитета на територијалне цјелине. Тако се формирају облици међубуџетских односа.
Начело једнакости расхода и шема дохоткаукључује употребу једне методе за израчунавање норми финансијских трошкова за пружање општинских и државних услуга, јединствену процедуру плаћања регионалних и савезних пореза.
Расподела пореских прихода (према чл.48 Буџетског законика Руске Федерације) претпоставља да би величина наведених накнада субјеката требала бити најмање педесет процената укупног износа прихода у консолидованом буџету.
Да би се осигурала расходна страна територијалних финансијских шема, неопходно је имати одговарајући приход.
Прилив територијалних финансија може бити регулаторни и властити.
Сопствени приход је константандео или сви релевантни буџети. Консолидација ове одредбе врши се законодавством Руске Федерације. Сопствени приходи укључују пореске приходе утврђене прописима, бесплатне трансфере и тако даље. Ова категорија чини најмањи део укупног прилива територијалних финансија.
Регулаторни приходи се преносе на локалне ирегионалне власти. Тако се формира финансијска подршка за вршење функција ових тела. Регулаторни приходи усмерени су на социјални и економски развој територија.
Ова категорија укључује регионалне исавезни порези, као и друга плаћања, према којима су одобрене процентуалне норме прихода у буџете субјеката и општина за наредну финансијску годину. Норме су такође постављене на дужи период (од три године) за различите врсте таквих прихода.
Регулаторна категорија финансијске добитинадокнађују трансфере (средства која долазе из фондова, регионална и савезна, регионална подршка). Њихова величина се израчунава према формули и методологији коју је утврдила влада.
Поред тога, као регулаторни приходкористе се субвенције, субвенције и грантови. Према стручњацима, овим врстама финансијских примања недостају подстицајни квалитети. Пракса преноса ове врсте средстава успорава и не доприноси формирању економске иницијативе територијалних управа, смањујући њихов утицај на економски развој региона и смањујући финансијску контролу.
