Упркос чињеници да је човечанство у КСКСИ векуразвија се скоковима и границама и тврди да овладава другим планетама, још увијек има неријешене глобалне проблеме нашег времена. Филозофија их разматра у спрези са процесима који се одвијају у економији, политици и другим областима људске активности.
Одређени проблеми су добили глобални статус због чињенице да погађају готово целокупно становништво Земље и могу да угрозе смрт целе цивилизације.
Глобални проблеми нашег доба филозофија такође разматра у историјскомфоресхортенинг, проблеми се често не решавају већ вековима. Ратови и њихове последице били су, јесу и, нажалост, биће, све док постоје амбиције и жеља да се на томе заради. Исто се може рећи и за несташицу хране. Нестабилност временских прилика, ратови, политичке и економске кризе у сваком тренутку утицале су на снабдевање храном. У савременом свету, са довољно високим нивоом производње, од 7 милијарди људи, само милијарда не осећа глад, а остали не једу редовно. Још један проблем који постоји вековима је неписменост становништва. Раније се влада било које земље „није замарала“ овим питањем. Овај проблем је актуелан у вези са научним и технолошким напретком. Испоставило се да је за рад у фабрикама и погонима потребна квалификована радна снага. Индустријске земље су биле забринуте због овога, али земље трећег света никада нису освојиле неписменост.
Неки глобални проблеми нашег добафилозофија сматра да је то производ нашег времена. Крајем 20. века дошло је до спознаје да природни ресурси нису бескрајни, они захтевају пажљив третман. Еколошки проблеми су постали акутни. Брзи раст индустрије, неконтролисана употреба минералних ђубрива - све ово довело је до чињенице да велике површине пољопривредног земљишта постају неупотребљиве. Рафинерије хемикалија и нафте загађују реке и резервоаре слатке воде. Велики проблем је и смеће, радиоактивни и хемијски отпад. Ни пораст броја становника не додаје оптимизам. Расте углавном у земљама са слабо развијеном економијом, где је 75% становништва старо до 35-40 година. Они такође морају нешто да предузму.
Климатске промене планете и њихов утицај на наскосмичка тела (активност Сунца, претња пада великих метеорита и астероида) такође су глобални проблеми нашег времена. Филозофија бележи промену човекове свести под утицајем тако вероватне претње. Можда је зато очекивање смака света попримило грандиозне размере.
Па где тражити решења за глобалне проблеме?Прво, државе и човечанство у целини морају научити да преговарају међусобно. Историја човечанства је историја ратова. Друго, индустрија коначно мора постати еколошки прихватљива. А развијене земље су једноставно дужне да у томе помогну земљама трећег света, где уопште не размишљају о еколошким проблемима. Економски развој и образовни програми могу помоћи у регулисању становништва у земљама у неповољном положају.
Али начини за решавање глобалних проблема нашег временаони могу остати само подухвати, док је на првом месту жеђ за брзим користима и жеља неких држава да контролишу светску економију и политику.
