Идиоматски израз је стабиланфраза са независном семантиком. Често се идиоми називају и фразеолошким јединицама. Вреди напоменути да се термин „идиоматски израз“ користи у научним круговима, док су фразеолошке јединице дефиниција која се користи у свакодневном животу.
Узимајући у обзир значења идиоматског израза,треба узети у обзир не појединачне саставне делове, већ његове вредности у целини. Ако фразеолошку јединицу раставите на речи и тек тада покушате да разумете значење, добићете само скуп речи. Запамтите, идиоматски изрази су нераздвојни. Облик је тај који одређује њихово значење и значење.
Идиоматски изрази су заједнички за све језике иносе отисак културно-историјског развоја народа. То је због чињенице да фразеолошке јединице одражавају стварност одређеног народа - обичаје, имена и имена градова.
На пример, фразеолошка јединица:„Вечерајте са војводом Хамфријем“. Ако га преведете на руски, добићете: „Вечерај са војводом од Хампхреи-а“. Али ко је он и шта значи вечерати с њим, није нам јасно. Ако се окренемо историји фразеолошких јединица, постаје јасно да су пре просјаци тражили милостињу из гроба управо овог војводе. Испоставља се да се овај израз на руски може превести као: „остати без ручка“, „бити сиромашан“.
Идиоматски изрази се могу поделити у неколико група у зависности од њиховог порекла.
У прву групу спадају библијске фразеолошке јединицепорекло. То укључује идиоме попут „Содома и Гомора“, „забрањено воће“. Наш језик их је савладао још од времена усвајања хришћанства и ширења црквене књижевности на територији Кијевске Русије.
У другу групу спадају идиоматичниизрази позајмљени из античке књижевности: „Аугове стаје“, „Ахилова пета“. Ове фразеолошке јединице, попут идиома прве групе, могу се наћи у било ком језику који познајемо.
У трећу групу убрајамо исконске Русеизрази: „спусти нос“, „језик ће довести у Кијев“. Често можемо наћи такве фразеолошке јединице у сродним језицима, као што су украјински, белоруски. То се објашњава чињеницом да су дуго времена ти народи били у блиском међусобном контакту и развијали се готово истовремено.
Идиотски израз може се појавити и унаш живот кроз књижевност. Познато је да су дела великог драмског писца Вилијама Шекспира постала један од главних извора енглеске фразеологије.
Настају занимљиви идиоматски изрази иприликом превођења текста са једног језика на други. То се често догађа ако у језику на који је текст преведен не постоји директни еквивалент фразеолошке јединице. У овом случају, идиоматски израз се преводи помоћу папира за паус. Пример за то могу бити фразеолошке јединице као што су „плава чарапа“, „у великом обиму“. Временом се укључују у лексички фонд језика, постају његов саставни део.
Било који идиоматски израз је мудра, вешто осмишљена мисао која носи одређене информације које су разумљиве само изворном говорнику.
