Одређени круг стручњака то већ дуго знапре настанка Бреттон Воодс система, постојало је време златног стандарда на нашој планети, када се фунта стерлинга могла слободно мењати за злато. Британија је у то време била јака светска сила, па си је могла приуштити такве операције. Међутим, све се променило 1914. године, када је током Првог светског рата америчка валута ушла у финансијску арену, која се проширила на Северну и Латинску Америку.
1922. покушано је стварањерезервна валута и златни стандард по предратном моделу. 1925. Енглеска је увела златни стандард за фунту, подржан златом и резервном валутом (амерички долари). Међутим, 1929. берза се срушила у Америци, а 1931. избила је паника на лондонском финансијском тржишту, која је након долара фунту коначно потиснула у споредну улогу. 1931., 1933. златни стандарди су укинути у Великој Британији и Сједињеним Државама, тј. курс је постао променљив, што је послужило као основа за будуће форек системе. Покушаји европских земаља да створе златну конвертибилност валута нису успели (1936, колапс „Златног блока“, који је укључивао бројне земље, укључујући Француску, Холандију итд.).
До краја четрдесетих година 20. века, због финансијскихкризе тридесетих година и Другог свјетског рата у свијету постоји потреба за радикалном обновом финансијског система. С тим у вези, 1944. године сазвана је Бретонвудска конференција на којој је одлучено да се валуте 44 земље прикаче за долар, а долар за злато по курсу од 35 долара по унци троје (31,1034 грама). Након Другог свјетског рата, Сједињене Државе концентрирале су огроман дио свјетских резерви злата, што је овој земљи дало темељ свјетског лидерства. У децембру 1944. године почео је са радом систем Бреттон Воодс.
На конференцији 1944. године усвојен је пропис остварање две организације које ће вршити контролне функције и пружати државама уговорницама средства за стабилизацију националне валуте. То су били Међународни монетарни фонд и Међународна банка за обнову и развој. Бреттон Воодс систем је претпоставио да злато остаје коначно средство у међународним поравнањима, да националне валуте слободно циркулишу, да националне валуте имају чврсте курсеве у односу на долар, а централне банке одржавају ову стопу (+ - 1 посто).
