Često šefovi domaćih preduzećasve svoje napore usmeriti na rešavanje tekućih problema i obratiti pažnju samo na kratkoročno planiranje. A pitanja izrade planova za budućnost su van okvira ekonomske aktivnosti preduzeća.
Danas se smatra dostignućem ako liderposeduje takve alate za upravljanje kao što su brainstorming, izgradnja stabla ciljeva i korišćenje SWOT analize. Formiranje sistema strateškog planiranja preduzeća u savremenom poslovanju je vitalna potreba. Zbog beskrajnih promena u eksternom okruženju, nisu dovoljne samo operativne mere upravljanja koje se odnose na prilagođavanje preduzeća savremenim realnostima.
Strategija razvoja kompanije nije lakaposlovni algoritam, već skup sredstava i alata, opterećen okolnostima. Da bi ojačalo svoju konkurentsku poziciju, preduzeće jednostavno treba da obrati pažnju na svoju strategiju za budućnost, upravo na profesionalnom nivou.
Strategija razvoja preduzeća – razvojodređena metodologija, vođena kojom se, u sprezi sa formalizovanim procedurama, gradi model budućnosti kompanije. Takođe se mora predvidjeti proces prelaska sa postojećeg stanja firme na pretpostavljeni model.
Čitav niz aktivnosti u vezi sa razvojem i implementacijom strategije razvoja poslovanja može se uslovno podeliti na sledeće faze:
- analiza investicione atraktivnosti industrije u kojoj preduzeće posluje;
- izrada scenarija za projektovani razvoj iste industrije;
- predviđanje promena u konjunkturi ponude i tražnje na spoljnim i unutrašnjim tržištima;
- analiza poslovne snage (konkurentska pozicija preduzeća u industriji);
- vršenje finansijske procene strateških alternativa sa naknadnim formiranjem budućeg imidža kompanije;
- formiranje seta mera za sprovođenje razvijene strategije.
Počinje izrada strategije razvoja preduzećasa analizom investicione atraktivnosti u određenoj industriji. Ovaj proces uključuje dve faze procene:
- faze razvoja konkurencije;
- nivo njegovog intenziteta.
Ključno mesto u ovom procesu je datodetaljna studija i identifikacija izvora konkurencije, kao i procena konkurentskih snaga. Za ovo je korišćen model pokretačkih snaga konkurencije koji je razvio profesor M. Porter, koji pokazuje da sledeći faktori imaju glavni uticaj na nivo intenziteta:
- ulazak u industriju novih proizvođača;
- konkurencija unutar industrija;
- vršenje pritiska na proizvođača od strane dobavljača i na kupce od strane proizvođača.
Državna politika se takođe može pripisati važnim faktorima.
Strategija razvoja preduzeća ne može bitikvalitativno razvijen bez analize konkurentske pozicije ovog preduzeća u industriji. Za procenu konkurentske pozicije u industriji kompanije koristi se SWOT analiza, zahvaljujući kojoj se može dobiti klasifikacija unutrašnjih i eksternih faktora.
Uz pomoć ovog alata može se formulisati glavna lista akcija preduzeća koje imaju za cilj jačanje njegove pozicije i dalji razvoj.
I, naravno, strategija razvoja kompanije imanjeno jezgro, koje predstavlja skup radova na razvoju mera koje imaju za cilj unapređenje rada kompanije sa njenim kasnijim razvojem, korišćenjem ogromnog spektra formalizovanih procedura. Preduslov za efektivnost ove faze je realna slika budućeg preduzeća.
