Одобрен је поступак одобравања одмораЗаконик о раду Руске Федерације. Члан сто двадесет и један овог законског акта даје објашњење поступка израчунавања радног искуства. Овај показатељ је основа за послодавца да свом запосленом обезбиједи годишње плаћене нерадне дане, што је садржано у члану сто двадесет два истог документа.
Поступак за одобравање одмора заснован је наспособност запосленог да годишње оствари своје право. Од тренутка пријема у особље организације до пружања плаћених бесплатних дана, мора проћи период од шест месеци. Овај период се може скратити ако се између страна постигне споразум. Празнике до шест месеци радног искуства могу узети:
- жене пре или после породиљског одсуства;
- запослени млађи од осамнаест година;
- усвојитељи детета одојчади (до три месеца);
- запослени у другим случајевима, у складу са законским актима.
Поступак одобравања одмора, са радним искуствому овој организацији више од годину дана, спроводи се у складу са распоредом, што је локални акт за предузеће. Саставља се годишње и одобрава руководилац предузећа. Ово узима у обзир мишљење синдикалног тела. Распоред одмора је обавезан документ и за шефа организације и за сваког запосленог.
Изузетак су само одређене категорије.запослени када им се исплате слободни дани имају право да сами изаберу. На пример, одсуство са мужем може се одобрити током периода када је његова супруга на одсуству у вези са трудноћом и порођајем. Истовремено, радни стаж у организацији није битан.
Поступак за одобравање одмора запосленимапредузећа млађа од осамнаест година такође су основана законом. Годишњи бесплатни дани за њих треба да буду само у летњем периоду, без обзира на радни стаж у овој организацији. На захтев ове категорије радника накнада за годишњи одмор може им бити погодна у било које време.
Ово право могу да остваре и неке друге категорије чланова радног колектива, наведене у регулаторним актима.
Поступак за одобравање одсуства у случају да га треба одложити или продужити објашњен је чланком сто двадесет и четири. Продужење периода плаћених нерадних дана могуће је у случају:
- наступ привремене инвалидности запосленог током одмора;
- извршавање јавних дужности током боравка на редовном одсуству, ако правни акти предвиђају изузеће од рада за време учешћа у њима;
- присуство других разлога предвиђених локалним актима предузећа и законом.
Поступак за одобравање следећег одмора може се променити договором између запосленог и менаџера у случају;
- кашњења у плаћању слободних дана;
- неблаговремено обавештење о времену почетка годишњег одмора, које мора бити учињено најкасније четрнаест дана унапред.
Ако одсуство запосленог утичеефикасности предузећа, тада је, у договору с њим, могуће пребацити дане годишњег одмора у следећу годину, али најкасније у периоду од дванаест месеци. Закони не дозвољавају запосленом у организацији да одбија редовне плаћене бесплатне дане током двогодишњег периода. Сваке године запослени који нису навршили осамнаест година, као и они који су укључени у производни процес који карактеришу опасни или штетни фактори који штетно утичу на здравље, морају на одмор.
