Данас сви раде само оно што кажу о демократији. Ово се односи чак и на оне који заправо не знају шта је то.
Многима је демократија на првом меступовезане са слободом: слобода говора, слобода мисли и, наравно, слобода избора. Под демократским режимом, људи учествују у формирању врховне, а истовремено и локалне власти, свако има право и прилику да говори, а такође и да ради тачно онако како он сматра прикладним. Овај чланак ће открити концепт и принципе изборног закона, на којима би требали бити засновани сви избори одржани у наше време.
Шта је бирачко право
Ово није ништа друго до субјективно право грађанада буду учесници у уставним и правним односима који настају услед избора. Једноставније речено, бирачко право је способност давања гласа за одређеног кандидата (активно бирачко право), као и право да се кандидује на изборима (ово је већ пасивно изборно право).
Избори су међу главним алатимадемократија. Данас се избори за централна, као и за локална представничка тела власти одржавају уз учешће обичних грађана готово у целом свету. Наравно, избори нису увек одржавани онако како су сада: било је времена када сиромашни, жене и представници малих народа нису могли да гласају. Сами избори су се променили, а са њима и сами принципи изборног закона. Вреди напоменути да се већина овде описаних принципа појавила у прошлом веку, јер је тада започела демократизација друштва.
Данас грађани наше земље, ако желе, могу:
- учествује у номиновању кандидата;
- да учествује у предизборној кампањи;
- да буду посматрачи избора;
- обављати било коју другу активност повезану са изборима, ако није у супротности са Уставом, као и законима наше земље.
Већ је горе речено да принципи избораправа су се непрестано мењала и побољшавала. Данас је све уређено тако да се на изборима узима у обзир свачији глас, без обзира на то ког је пола, која је водећа врста активности, а такође и из финансијске ситуације.
Основни принципи изборног закона
Принцип универзалности.Принципи бирачког права потребни су да би се свима дало право да говоре. У демократским земљама је једноставно неприхватљиво да мањина доноси одлуке за већину. Они које народ одобри на изборима су њихови представници, делују у њихово име, што значи да би сви без изузетка требало да учествују на изборима. На изборима наравно не могу учествовати малолетници, ментално оболели и неке друге категорије грађана, али то не крши принцип универзалности избора.
Најважнији принципи изборног законаукључен је и принцип једнакости. Овај принцип значи да сваки бирач има само један глас. А гласови свих грађана једнаки су једни другима, без обзира на то какав социјални статус имају, којој националности припадају итд.
Принцип непосредних избора. Овај принцип заснован је на чињеници да свако гласа сам и без икаквих посредника.
Принцип тајног гласања.У демократским земљама се гласа тајно. Бирач није дужан да се пријави било коме за кога је дао свој глас на исти начин као што нико нема право да покушава да из њега извуче ове податке или било којом претњом да утиче на његов избор.
Наравно, постоје и други принципи бирачког права, али они горе наведени су најосновнији од њих.
