Кавкаска Албанија: путовање у прошлост

Отприлике у 5. веку п.на територији Азербејџана и јужног Дагестана настала је држава под називом Кавкаска Албанија. Ову земљу насељавали су преци данашњих народа Дагестана који говоре лезгин. Треба напоменути да се коначно формирање географских граница Дагестана догодило тек 60-их година двадесетог века, током совјетског периода. Тада су припојени северни региони Дагестана, па према томе, не припадају сви народи који тренутно насељавају Дагестан чистокрвним потомцима становника кавкаске Албаније.

Огроман број различитих политичких догађаја догодио се у древној држави Албанији - научници њену историју до данас тумаче двосмислено.

У почетку је земља настала каоконфедерација од двадесет и шест краљевина, али се у КСИИ веку распала на мале кнежевине и у овом облику постојала до КСВИИ века нове ере, све док није ушла у Руско царство. Арапски историјски извори тврде да је последњи политички ентитет који је наставио традиције древне кавкаске Албаније данашњи Азербејџан (у античко доба историјска област Арран).

Територијом Дагестана у ИВ веку владала јеједанаест вођа планинара или краљева, као и краљ Лекса. На самом почетку 6. века, кавкаска Албанија била је подељена на неколико политичких друштава која су живела у различитим деловима дагестанске територије. У јужном делу Дагестана, у планинама, јужно од реке Самур, живео је Лаиран. На висоравни јужно од Дербента живео је Мускут. Територију која се налази северно од реке Самур, као и слив реке Гулгерицхаи, изабрао је Лакз (модерни Лезгинс, рутули, агули итд.). А северозападно од Дербента, у близини реке Рубас, живело је удружење Табасаран.

Дербентски емират је био део државеКавкаска Албанија. Настао је на каспијском трговачком путу, а средиште му је био град Дербент. Био је главно трговачко средиште у каспијској регији и кратко време - главни град (Албанија је касније стекла још један главни град због сталних препада на Дербент са „севера“).

После Дербента постао је главни град кавкаске Албанијеград Кабала (Кабалаки), чије су рушевине до данас преживеле на територији Азербејџана. Након што је Азербејџанска Република прешла на латинично писмо, руско слово „К“ замењено је латиничним „К“, стога је древна престоница Лезгхина почела да се зове не Кабала, већ Габала (изнајмљена је радарска станица Габала од Руске Федерације).

Налазећи се на споју цивилизација, миграција и караванских путева, кавкаска Албанија, заправо је била непрестано принуђена да бранињихова независност. Албанија се борила са Римљанима (легендарни походи Помпеја и Краса на Кавказ), са сасанским Ираном, Хунима, Арапима, Хазарима и турским племенима, који су, ипак, успели да коначно униште кавкаску Албанију као државу.

Лезгински народи су у50-60-их година двадесетог века. Владајућа „елита“ Дагестана, уочи свеукупног пописа становништва, поделила их је, обећавајући свакој националности статус „суверенитета“. Али од овог „суверенитета“ Лезгхин народи су били само губитници, будући да Обећане абецеде успели су да добију тек четрдесет година касније, након распада СССР-а. Све ове године остали су неписани, тк. уместо родног Лезгхина, били су принуђени да користе нови „матерњи“ језик - руски.