У савременом друштву тешко да постоји особакоји би се држао по страни од политичких догађаја који се око њега одвијају, не би показивао интересовање за њих и не би износио своје мишљење о њима. Свака процена се даје у зависности од личних политичких уверења или ставова, који значе човеково становиште о политици, економским процесима, о томе како су држава, друштво и какви су државни закони и државни морал. Поред тога, улогу игра и средина у којој особа живи и стереотипи који у њој преовлађују.
Глобално гледано, политички погледи се могу поделити наекстремно и умерено. Умерени политички ставови су просечни, неутрални између екстремних левих или десних партија. На пример, умерени либерали. Од појаве такве политичке странке, а то се догодило још у Кс-ВИИИ веку, они нису прихватали оштре пресуде и жалбе, одбацивали радикалне акције засноване на насиљу и угњетавању. За либерале тог доба била су драгоцена права и слобода сваког човека, сваког појединца, једнакост свих класа, без обзира на порекло, правду и поредак у односу на све, а не на одвојену шачицу друштва. Умерени ставови либерала нису им дозвољавали да позову народ на револуцију, већ су само тражили да се грађанима пружи прилика да контролишу активности државне машине.
Са променом историјских доба, либералних позиција иуверења су се такође донекле променила. Либерализам КСКС-КСКСИ века сматра неопходном вредношћу успостављање једнаких могућности за све грађане. Умерени политички ставови либерала још увек се изражавају у тврдњи о значају, супериорности приватног живота над јавним и приоритету грађана над државним структурама.
Конзервативизам као друга политичкапоглед на свет такође може бити умерен. Ако традиционално конзервативци не препознају никакве иновације на пољу политике, постојећих поретка, већ само стабилну државу и устаљене облике приватног власништва, тада су конзервативци, који имају умерене политичке ставове, спремни да се одрекну ових принципа. Приближавајући се либералима, они препознају потребу за одређеним слободама и еманципацијом појединца, ослобађајући га репресивног угњетавања вековних традиција. Али умерени конзервативци модерног типа признају грађанска права само строго у оквиру постојећих закона. Ако су било какве промене дозвољене, такође само у складу са тренутним процедурама, без уништавања или подривања њихових темеља. Поред тога, за разлику од либерала, конзервативци утврђују приоритет државе над грађанима, а јавни живот над приватним.
Формирана је политичка идеологија комунизмадо средине Кс века и постала врста алтернативног правца како умерено либералним, тако и умерено конзервативним погледима. Прво, комунистички политички ставови могу се назвати радикалним. За комунисте је на првом месту рушење старог постојећег система, ако се заснива на класној неједнакости, угњетавању човека од човека, социјалној и економској неправди. Уместо старог поретка, комунисти предлажу стварање новог друштва, које би требало да се заснива на социјалној једнакости. Главни инструмент преструктурирања друштва требала је бити социјална револуција, а облик владавине диктатура пролетаријата.
Комунистичка идеологија је битку прогласила приватномсвојина, социјална неједнакост. Ново друштво морало је бити бескласно, складно комбинирати интересе државе и појединца, осигурати слободу и свестрани развој за сваког грађанина. С тим у вези, умерени политички ставови се донекле преклапају са комунистичким. Међутим, они им се такође супротстављају, јер либерална идеологија подржава идеју приватног власништва, а преферирани облици власти у оба смера су различити.
Међутим, у савременом комунистичком покретуима представника умереног тренда који бране право на приватну својину. Генерално, у садашњој фази развоја друштва постоји нека врста асимилације различитих партијских програма и политичких трендова. Да би решили проблеме јавног живота, људи прибегавају идејама које износе различите политичке странке.
