Сваки облик управљања је вежбаvlasti na različite načine konkretnih praktičnih akcija u cilju rešavanja problema sa kojima se suočavaju. Neki od njih su pravno odgovorni, drugi nisu.
Utvrđuju se oblici vlastite zakonske odredbe, na osnovu kojih država kontroliše rad vlasti. Они су садржани у законима, члановима Устава, стандардима и прописима. Pod određenim uslovima, službenici, po svom nahođenju, ali ne izlazeći iz okvira zakona, biraju one oblike koji su najpogodniji za trenutnu situaciju.
Ово се односи на тај део активности органаvlast koja ima pravni status. Ali većina njihovih radnji nema pravni značaj, odnosno upravno pravo se ne menja tokom njihovog izvršenja. Ovo je organizacioni oblik delovanja organa vlasti. Istovremeno, vanpravni oblici i metode javne uprave služe kao osnova za sprovođenje u budućnosti radnji koje imaju pravni značaj. И, обрнуто, ови облици власти могу настати после правних.
Поступци функционера на властиsu oblici vladavine. Ne smeju prekoračiti granice svoje nadležnosti. Ови облици државне регулативе деле се на неправне и правне.
Власти обично предузимају мерекоји се могу груписати према одређеним критеријумима. Проблем раздвајања облика управљања није у потпуности решен. Ali teoretski, i dalje je uobičajeno razlikovati četiri oblika vlasti:
1) Издавање аката управљања (нормативних).Podrazumeva aktivnosti koje imaju za cilj poštovanje zakona kroz uspostavljanje posebnih pravila u oblasti regulative. Do stvaranja novih akata dolazi zbog činjenice da već postojeći opšti zakoni ne mogu obuhvatiti sve sfere javnog života.
2) Издавање аката управљања ненормативним(индивидуални, административни). Oni se razlikuju od normativnih akata po tome što ukidaju, menjaju ili uspostavljaju upravno pravne odnose. Поред тога, упућени су одређеним учесницима у активностима управљања. Након једнократне примене права и обавеза од стране учесника ових односа, престаје дејство појединачних аката.
И регулаторни и административни акти су секундарни у односу на закон, они му подлежу.
3) Obavljanje organizacionih aktivnostiкарактера. Sprovodi se na stabilan i sistematičan način. Њихов циљ је да обезбеде ефикасан, тачан рад органа управљања. Njihova primena ni na koji način ne utiče na promene u upravnim pravnim odnosima. Mere za organizaciju poslova upravljanja ni na koji način nisu povezane sa kreiranjem novih zakona, pravila i nemaju pravni značaj. Употреба конкретних облика мера зависи од карактеристика објеката којима се управља, од њиховог правног статуса.
4) Sprovođenje odlučnih radnjimaterijalno-tehnička pitanja. Они су комплементарни. Njihova svrha je da služe procesu upravljanja. Oni stvaraju neophodne uslove za korišćenje drugih oblika vlasti od strane vlasti. То укључује састављање извештаја, сертификата, решавање канцеларијских послова, одржавање догађаја, припрему материјала за креирање закона.
Pošto oblici vlasti nisuимају класификацију коју признају сви правници, онда ову поделу треба сматрати прилично схематском и условном. Постоје и друге његове врсте. На пример, следећи облици власти:
1) vanpravni, kada pravni akti nisu potrebni za obavljanje poslova upravljanja;
2) pravne forme, kada su rukovodeće radnje vezane za vladavinu prava.
