У историји сваког народа постоји одређено судбоносно време које одређује његов даљи пут постојања још много година које следе.
За Украјину је, без икакве сумње, таква прекретница била Переиаславл Рада, која је постала сјајан догађај који је спасио украјински народ од духовног, економског и националног поробљавања.
У 16-17 веку украјинске земље биле су у власништву Пољско-литванске Заједнице. Они су у потпуности били у власништву пољске господе, која је окрутно искориштавала старосједилачко становништво, називајући их робовима.
Економско ропство било је уско испреплетено са духовним ропством: тих година православље је било под земљом, јер су планови Пољске укључивали католицизацију целе Украјине.
Не желећи више да издржава такву ситуацију, Перејаславу је сазвао Хетман Хмељнички 1654. године, што је постало завршна фаза ослободилачког покрета Украјинаца.
У то време у царској Русији на Дону и Иаику већпостојале су територије које нису познавале кметство и уживале су одређену аутономију. У тим козачким крајевима влада је настањивала козаке и украјинске сељаке, дајући им права слободног народа.
Врло брзо, на суседној територији, створена је Слободска Украјина - регион досељеника, где је деловао регистар козака.
Буквално прије састанка, хетман се састао са Бутурином, шефом руске амбасаде, а потом и са скупштином Рада, која је једногласно заговарала споразум.
И већ средином дана назвали су отвореномисторија је позната као Переиаславскаиа Рада. У њој су учествовали грађани града, сељаци из околних места, пукови стационирани на земљама већ слободним од Заједнице.
Хетман је још једном одржао говорсетио се бројних жртава које је претрпео његов народ током ослободилачких ратова. Нагласио је да би једини начин на који Украјинци могу да консолидују добитак било признавање Русије.
Предлог Хмелницког је испуњенс одобравањем су претходници, козаци и мештани положили заклетву руском цару. Перејаславска влада из 1654. године, која је практично ујединила украјински и руски народ, била је од великог значаја за даљи развој обе државе, које су заједно одбиле стране нападе.
Шта је свака страна добила од овог савеза?
Переиаславл споразум је пружио Украјинцимасељаци слободу и ослобађање од националног и верског угњетавања Пољско-Литванске Заједнице, украјински старјешине и племићи сањали су да ојачају своје привилегије уз помоћ руског престола, претварајући се у владајућу класу у Украјини. А све то могли би добити тек након усвајања политичке аутономије у Русији.
Царска влада признала је избор украјинског хетмана, али са његовим накнадним одобрењем. Све државе, осим Турске и Заједнице, могле би имати дипломатске односе с Украјином.
Переиаславл Рада је задржала целуадминистративни и војни апарат формиран током антиспољског рата, као и његов избор. Правосудни систем морао је радити у складу с локалним традицијама и обичајима.
У исто време, царска влада је морала да контролише наплату пореза, од којих су неки морали да иду у своју ризницу.
Доношење такве одлуке увелике је олакшала не само заједничка религија, већ и постојање политичких, културних и економских веза, вековна блискост народа и језика.
Међутим, споразум о Перејаславу је само врлоопћенито су одредили однос између Русије и Украјине. Многе његове одредбе странке су тумачиле на свој начин, неједнако, што је у будућности створило унутрашњу свађу и сукобе са руском царском аутократијом.
Усвајање овог споразума довело је до рата који је избио између Русије и Пољске, и трајао је три године.
