Највећи догађај у историји модерне Европебио је слом Чехословачке. Разлози за то леже у политичкој, војној и економској ситуацији у држави. Деценије одвајају Чешку и Словачку од датума поделе. Али тренутно је ово питање предмет блиског истраживања историчара, политиколога и других стручњака.
1968: предуслови за колапс
Слом Чехословачке догодио се 1993. године.Међутим, предуслови за овај догађај постављени су много раније. У ноћи са 20. на 21. август 1968. године, формације совјетске војске, ДДР-а, Бугарске, Мађарске и Пољске, укупне снаге 650 хиљада војника, напале су Чехословачку и окупирале државу. Ухапшене су власти земље (Дубчек, Черник и Свобода). Лидери који су остали на слободи напустили су сарадњу. Цивилно становништво покушало је да пружи отпор, приближно 25 грађана је умрло у јеку антисовјетских демонстрација. Руководство СССР-а настојало је да створи просовјетску владу на територији Чехословачке. У овим условима аутономија Словачке се повећала у границама нове савезне државе која је проглашена почетком 1969. године.
Револуција у Чехословачкој 1989. године
Крајем 1980-их.У Чехословачкој се повећавало незадовољство становништва апсолутном владавином Комунистичке партије. 1989. године у Прагу су одржане многе демонстрације од јануара до септембра, које је полиција растерала. Главна протестна снага било је студентско тело. 17. септембра 1989. велика маса тога изашла је на улице, а полиција је многе претукла, универзитети су у то време били затворени. Овај догађај је био подстицај за одлучну акцију. Интелектуалци и студенти су штрајковали. Унија све опозиције - „Грађански форум“ - 20. новембра под вођством Вацлава Хавеле (фотографија доле) позвала је на масовни протест. Крајем месеца око 750.000 демонстраната изашло је на улице Прага и захтевало оставку владе. Циљ је постигнут: неспособан да издржи притисак, Густав Хусак напустио је председништво, многи званичници поднели су оставке. Догађаји мирне смене руководства Чехословачке касније су названи „баршунастом револуцијом“. Догађаји из 1989. предодредили су распад Чехословачке.
Избори 1989-1990
Посткомунистичке елите формираних деловадржаве су одабрале курс ка независном постојању. 1989. године, крајем децембра, Савезна скупштина изабрала је Вацлава Хавела за председника Чехословачке, а Александра Дубчека за председавајућег. Скупштина је постала представничко тело због оставке великог броја кооптација и комуниста политичких покрета „Грађански форум“ и „Јавност против насиља“.
Хавел Вацлав стигао је у посету у фебруару 1990у Москву и добио извињење совјетске владе за догађаје 1968. године, када су совјетске трупе извршиле оружану инвазију. Поред тога, добио је уверавања да ће војне снаге СССР-а бити повучене из Чехословачке крајем јула 1991. године.
У пролеће 1990, Савезна скупштина усвојила је низзаконодавни акти који дозвољавају организацију приватног предузетништва и углавном су се сложили са спровођењем приватизације државних индустријских предузећа. Почетком јуна одржани су слободни избори на којима је гласало 96% од укупног броја гласача. Кандидати политичких покрета „Грађански форум“ и „Јавност против насиља“ победу су обукли са великом предношћу. Они су добили више од 46% гласова, а највише у Савезној скупштини. На другом месту по броју добијених гласова били су комунисти, које је изабрало 14% грађана. Треће место заузела је коалиција, коју су чиниле групе хришћанских демократа. 5. јула 1990. године, за двогодишњи председнички мандат, нова Савезна скупштина поново је изабрала Хавела Вацлава, односно Дубчека Александра (фотографија доле), на место председника.
Расцеп покрета Друштво против насиља
Распад Чехословачке догодио се у марту 1991. године,када је дошло до раскола у политичком покрету „Јавност против насиља“, услед чега је већина одвојених група формирала странку „Покрет за демократску Словачку“. Убрзо је дошло до раскола у редовима Грађанског форума формирањем три групе, од којих је једна била Грађанска демократска странка. Преговори између шефова Словачке и Чешке обновљени су у јуну 1991. године. У то време руководство Грађанске демократске странке дошло је до закључка да састанак неће дати позитивне резултате, па се окренуло разматрању сценарија „баршунастог развода“.
„Рат са цртицама“
Крај комунистичког режима 1989. убрзао је догађаје који су покренули крах Чехословачке. Челници из Чешке републике желели су то имедржаве су писане заједно, док су њихови противници - Словаци - инсистирали на правопису са цртицама. Одајући почаст националним осећањима словачког народа, у априлу 1990. године Савезна скупштина је одобрила нови званични назив Чехословачке: Чешка и Словачка република (ЦСФР). Странке су успеле да дођу до компромиса, јер се на словачком језику име државе могло писати цртицом, а на чешком заједно.
„Чехословачка пушча“
На колапс Чехословачке утицали су и резултатипреговори између премијера националних влада Словачке и Чешке - Владимира Мецијара и Вацлава Клауса. Састанак се одржао у Брну у вили Тугендхат 1992. године. Према сећањима њеног учесника Мирослава Мацека, В. Клаус је узео креду, таблу и нацртао вертикалну линију, указујући да се на врху налази вертикално стање, а на дну - подела. Широка скала је прошла између њих, укључујући федерацију и конфедерацију. Поставило се питање, где је на овој скали био могућ састанак? А ово место је било најнижа тачка, што је значило „развод“. Дискусија се није завршила све док В. Клаус није дошао до закључка да се услови који су дипломатски повољни за Словаке ни на који начин не сматрају прихватљивим за Чехе. Колапс Чехословачке било очигледно.Вила Тугендхат постала је нека врста Беловешке пуче за ову државу. Нису вођени даљи преговори о очувању федерације. Као резултат дипломатског састанка потписан је уставни акт, који је садржао законско право преношења главних владајућих овлашћења на републике.
„Велвет развод“
Ближила се година распада Чехословачке.Општи избори у републици одржани су у јуну 1992. године. Покрет за демократску Словачку освојио је највећи број гласова у Словачкој, а Грађанска демократска странка у Чешкој. Постојао је предлог за стварање конференције, али није наишао на подршку Грађанске демократске странке.
Суверенитет Словачке проглашен је 17. јула1992. Словачко национално веће. Председник Хавел Вацлав поднео је оставку. У јесен 1992. већина државних овлашћења пренета је на републике. Савезна скупштина је крајем новембра 1992. године, са разликом од само три гласа, одобрила закон којим је најављен престанак постојања Чехословачке федерације. Упркос противљењу већине Словака и Чеха, обе странке су у поноћ 31. децембра 1992. одлучиле да распусте федерацију. Слом Чехословачке догодио се у години која је постала полазна тачка у историји две новостворене државе - Словачке и Чешке.
После поделе
Држава је била мирно подељена на 2 независна дела. Распад Чехословачке на Чешку и Словачку контроверзно утицало на даљеразвој две државе. У кратком периоду Чешка је успела да спроведе темељне реформе у економији и створи ефикасне тржишне односе. То је био одлучујући фактор који је омогућио новој држави да постане чланица Европске уније. Чешка се 1999. придружила редовима северноатлантског војног блока. Економске трансформације у Словачкој биле су сложеније и спорије, питање њеног приступања Европској унији решено је с компликацијама. И тек 2004. године постала је њен члан и постала чланица НАТО-а.
