Источни фронт Првог светског рата. Rusija u Prvom svetskom ratu

Шта се зна о тој страшној катастрофиутиче на многе земље, савремени човек? Година почетка - 1914. Први светски рат је завршен 1918. Русија је у њему учествовала, али није постала земља победница. Много људи је умрло. Овај рат су совјетски историчари назвали империјалистичким и неправедним. Зашто је то? Зато што је до покоља дошло због противречности капиталистичких земаља. Некако је занемарено питање ко је кога напао. Шансе за победу нису разматране, али Русија их је имала, и то сто посто. Непријатељ је био приморан да се преда и без учешћа наше земље није имао ресурсе за даљу борбу. Да Источни фронт Првог светског рата није практично уништен револуционарним догађајима и антиратном пропагандом, то би се догодило раније. Ако…

немачка ратоборност

Постоји упоран стереотип одисциплиновани Немци, рођени војници који су у стању да створе моћну ратну машину без проблема. Међутим, постоје добро познате чињенице које не говоре у прилог таквој идеји природног немачког милитаризма.

У двадесетом веку била су два светска рата.Обе је започела Немачка и у оба је доживела поразан пораз. Урођена дисциплина није помогла. Испоставило се да је хваљена немачка технологија немоћна. Чувени немачки генерали показали су недовољну компетентност. Најтачнији војници на свету предавали су се у целим армијама, на челу са командантима. Можда је поента у посебној ситуацији КСКС века, а раније је нордијски дух био јачи и непобедивији? Не, у осамнаестом и деветнаестом веку немачки војници такође нису имали прилике да се покрију ловорима неувеле славе. Није сијао...

Догађаји Првог светског рата данас, упркосхронолошке удаљености, интересују не само због стогодишњице. Историју карактерише понављање, додуше не дословно, али је извесна сличност понекад видљива. Занимљиво је и поређење две светске катастрофе, посебно у аспекту учешћа Русије и СССР-а у њима. Било би безазлено да се историчари и политичари осврну на поуке из прошлости да се не би поновиле кобне грешке.

Између Првог и Другог, како народна пословица кажемудрост, пауза... Двадесет три године је мало, овај период не одговара ни дефиницији генерације. За нешто више од две деценије људи углавном не могу да рађају децу, одгајају их и стварају услове за следећу фазу репродукције генерације, сматра се да је за то потребно 30 година. Али човек успева да доживи старост за регрутовање.

Него припрема за борбу

Оружје из Првог светског рата било је несавршеноали до 1914. већ су биле формиране три главне врсте трупа: копнена војска, морнарица и авијација. Авиони и ваздушни бродови су тада коришћени за ваздушно извиђање и бомбардовање. Појавиле су се подморнице које су изненадне нападе на ратне и трговачке бродове из дубине воде. Морске мине су добиле сасвим модерне "рогате" обрисе. Наравно, Први светски рат се у многоме разликовао од каснијих и савремених оружаних сукоба. Фотографије снимљене на његовим фронтовима изненађују садашњу особу обиљем коњице. Коњица је и даље била главна маневарска ударна снага, али су оклопна возила и тенкови, у почетку тешки и неспретни, постепено заузели своје место на позоришту операција. Артиљерија се развијала тако брзо да су многи њени узорци из 10-их служили деценијама. Малокалибарско оружје постало је брзометно, митраљези Максима, Колта и Хочкиса могли су да покоше непријатељску пешадију ефикасније од конвенционалних пушака.

И, наравно, најстрашније оружје Првог светског рата били су отровни гасови. Ни Хитлер се није усудио да их употреби на фронту пред потпуним сломом Трећег рајха.

Није нам сав овај арсенал био на располагањунепријатељске стране до почетка непријатељстава 1914. године, неке су финализоване и створене „успут“, али судећи по брзини процеса пренаоружавања, заостатак је већ постојао на нивоу пројеката и прототипова. Подстицај за ревитализацију одбрамбене индустрије дао је Први светски рат. Табела, која указује на обим производње војне опреме и опреме у Русији за четири године, илуструје колосалан успон домаће индустрије:

Чини се да су ови показатељи и данас прилично значајни.

Можда је ово оружје било лоше?Не, у потпуности је одговарао стандардима тог времена, а неки узорци су се показали сасвим прикладним за употребу током Великог отаџбинског рата. Да ли су руски војници били лоше опремљени? Не, и форма и муниција су сасвим одговарали нашим климатским условима, бар бољи од аустријске. Нико се није сетио ништа лоше ни о снабдевању храном. Први светски рат, чији су учесници доживели тешкоће у свим земљама, није изазвао прехрамбену кризу у Русији. На снази је био „суви закон” и нико се против њега није бунио. Исто важи и за техничку подршку. Узорке оружја, чију производњу још нису овладала домаћа предузећа, руска војска је добила од Британије и Француске. Авиони „Фарман” и „Нијепорт” су направљени у нашим фабрикама уз помоћ савезничке документације, а било је довољно компетентних инжењера и радника. Време је да се разбије мит о заосталој „копиле“ Русији, коју је изненада погодио Први светски рат 1914. године.

Разлог

1914. наравно није било телевизије ипосебно интернет, па су информациони рат водиле само новине, које су са закашњењем од једног дана пренеле 16. јуна страшну вест о убиству престолонаследника Аустроугарске и његове супруге. Овај злочин се догодио у српском граду Сарајеву и постао је повод за избијање Првог светског рата 1914-1918, који је донео несрећу многим народима. Влада погођене земље захтевала је испуњење два услова за мирно решавање инцидента: пријем аустријске полицијске групе на место убиства и улазак трупа. Срби су пристали на заједничку истрагу, али су се противили интервенцији. Тада је Аустроугарска објавила рат Србији. У Русији је почела мобилизација, праћена упозорењима о могућности употребе силе за заштиту братског православног народа. Немачка је, не чекајући избијање непријатељстава, објавила рат. Овог пута не Србија, већ Русија.

Предуслови

Да ли је Први светски рат био неизбежан?Историја субјунктивног расположења не толерише оно што је било, не може се променити. Али ипак, људи воле да маштају, а с времена на време постоје верзије шта би се догодило да је студент Гаврил узео и промашио? Или не би уопште пуцао, изненада обузет одбојношћу православних хришћана према убиству?

Све у свему испада да у овом случају, мождадругог дана или године, али би почео Први светски рат. Њени учесници су били у стању трајног ривалства на пространствима целе земаљске кугле. Немачка је желела колоније, а ни Француска ни Енглеска нису журиле да са њом деле афричке, азијске и друге прекоморске територије. Русија није желела да се растане са Балтиком и Пољском, штавише, земља је добијала такав економски замах да је, према Бизмарковим прогнозама, до 1950-их била једноставно осуђена на улогу регионалног, а можда и светског лидера. Водила се велика борба за „место на сунцу“.

Прорачуни немачког генералштаба

Источни фронт Првог светског рата дуго временабила главно ратиште, али да би проценила војни потенцијал Русије, аустро-немачкој команди је требало извесно време. Као и Хитлер 23 године касније, фон Молтке, командант аустро-угарско-немачког генералштаба, веровао је да се победа може постићи брзим нападом, ослобађањем руку за борбу против једног непријатеља. Игноришући претежно позициону природу предстојеће битке, руководство Тројног пакта није узело у обзир колосални економски потенцијал Руске империје, њену прехрамбену независност и огромне људске резерве, па су фронтови Првог светског рата били неравномерно попуњени. Аустријанци су послали само десетину своје војске на Исток, све остало је било концентрисано на граници Луксембурга и Белгије. Од 2. до 5. августа, за само три дана, практично без борби, заузели су обе земље и извршили инвазију на Француску. До 25. августа, поразивши непријатеља на реци Марни, Аустроугари и Немци су кренули на Париз. Чинило се да је победа близу. Али…

У међувремену у Русији

Пораст патриотског расположења се дешавапочетна фаза сваког рата. После његовог објављивања, народ обично мисли да ће војска зачас поразити непријатеља. Томе олакшава визуелна пропаганда у виду плаката, новина, а данас ефикаснијих масовних медија. Према идејама многих историчара, Русија се није поново наоружала, није имала времена, али је Аустроугарска имала довољно времена за то. Међутим, предратно стање совјетских оружаних снага 1941. генерално се оцењује на приближно исти начин. Резултат се, међутим, показао другачијим за ове две неспремности. Источни фронт Првог светског рата није напредовао дубље у руску територију даље од Карпата, што говори да наша војска није била тако лоше наоружана и попуњена. Исто важи и за питања снабдевања. Војна индустрија је брзо добила замах, произведено оружје и муниција били су довољни не само до краја непријатељстава. По завршетку Првог светског рата (1914-1918), Русија је увучена у дуг братоубилачки масакр који је трајао још четири године. Све ово време фабрике и фабрике су биле практично неактивне, а патроне, гранате, топови, хаубице, пушке, митраљези и муниција од зараћених страна („црвених“ и „белих“) нису преношени, све је то одношено из магацина. . Картице за храну уведене су касније него у Француској, Енглеској, Немачкој и Аустроугарској, а хране није недостајало све до доласка бољшевика на власт.

Борба против земље са тако огромномтериторије и тако моћан индустријски и пољопривредни потенцијал је практично немогућ. Земље Тројног пакта нису имале довољно снага да изведу брзу офанзиву са загарантованим победничким завршетком, а позиционе борбене акције до изнемоглости могле су да доведу само до погубног резултата. Кајзеровом руководству је преостало само да се нада илузорној могућности да Русију извуче из рата наношењем импресивних пораза или неким другим генијалним триковима.

Даљи догађаји Првог светског рата показали су да су ови планови делимично остварени, али нису довели до победе Аустроугарске.

Прва фаза

Русија је увек покушавала да спасе своје савезникеу тешким тренуцима за њих. Први светски рат није био изузетак. Историја почетка активних операција руске царске армије пуна је драме. После пораза на Марни у августу 1914. године, извршено је исхитрено планирање фронтовских операција које је могло бити боље припремљено. Две армије (под командом генерала А.В. Самсонова и П.К. Ренненкампфа) похрлиле су у офанзиву у Источну Пруску и поразиле аустријску 8. армију М. Притвица. Немачки Кајзер је био потиштен поразом, али је упркос томе донео једину исправну одлуку са становишта војног врха. Зауставио је напредовање на Париз и послао значајне снаге на исток. Клатно се заљуљало у другом правцу, руска врховна команда је направила стратешку грешку. Војске су ударале у различитим правцима, на Берлин и Кенигсберг. Ова дихотомија је продужила Источни фронт Првог светског рата, довела је до смањења оперативне концентрације, што немачки генералштаб није пропустио да искористи. Руске армије су претрпеле тешку штету, после које, како се чинило, није било шта да се размишља о офанзиви. Акције су добиле позицијски карактер, који је, уопштено говорећи, био у рукама Антанте. Аустријске трупе су биле оковане, лишене могућности маневрисања, а време је радило против њих.

Губици

Фронтови Првог светског рата имали су невиђенодужина историје. Русија је била принуђена да води непријатељства против Турске и Бугарске, које су приступиле Тројном пакту. 38 земаља нашло се увучено у све шири вртлог крвавог сукоба. Египат, па чак и недавни непријатељ Русије, Јапан, стали су на страну Антанте. Италија није показала приврженост принципима, дајући предност националним интересима него савезничкој дужности. Започевши рат на страни Тројног пакта, она је током њега променила правац бајонета својих војника.

И друге земље су постале учесници непријатељстава.Први светски рат, његове четири године, био је довољан да осакати две десетине милиона и убије десет милиона људи. Посебну пажњу треба обратити на однос људских губитака армија зараћених држава. Карактеристично је да је са прилично великим бројем погинулих војника (Русији је недостајало скоро 1,7 милиона војника), ова цифра је мања од оне у земљама Тројног пакта. Коме је Први светски рат донео највише жртава? Табела људских губитака изгледа овако:

Руска војска, упркос погрешним прорачунима команде(увек су били и биће на било којој зараћеној страни), показао је прилично високу ефикасност. Није дозволила продор непријатељских трупа дубоко у своју територију и у многим случајевима је тукла непријатеља не бројчано, већ вешто. Па ипак, за све године Првог светског рата није забележен ни један случај преласка руских војника на страну непријатеља, а да не говоримо о регрутовању пукова, дивизија или армија од пребега. То једноставно није могло бити. У већини случајева, све стране у овом оружаном међународном сукобу показале су великодушност и великодушност према ратним заробљеницима.

Позиционизам и спремност за офанзиву

Источни фронт Првог светског рата, каоЗападни се после 1915. стабилизовао. Трупе су заузеле положаје и ангажоване на њиховом јачању, копању ровова и изградњи утврђених подручја. Повремено је било покушаја пробоја, али ни снажна артиљеријска баража, ни употреба тенкова, па чак ни отровни хлор нису помогли да се постигне успех и уђе у оперативни простор. То је било могуће урадити само једном за све године Првог светског рата. Аутор ове победе био је генерал Брусилов, који је у пролеће и рано лето 1916. планирао и сјајно извео пробој слојевите одбране аустро-немачких снага на Југозападном фронту. Успеху су допринели низак морал непријатеља, вешто управљање и успешна концентрација руских јединица. Било је и погрешних прорачуна, посебно недовољног обима резерви, што је спречило пуну употребу резултата стратешке операције.

Редослед непријатељстава 1914-1918

Сваку годину страшног рата карактеришеодређена природа стратешке ситуације. 1914. постојала је дефинитивна зависност деловања руске армије и оружаних снага Антанте. Преусмеривши део немачких и аустријских снага на себе, извели су успешан напад на Галицију.

1915. је постала позициона година, али Немци су ипак показали одређену иницијативу, успели су да заузму Пољску, део Западне Украјине, Балтичке државе и Белорусију.

Године 1916. била је климава равнотежакоји је карактерисао цео Први светски рат у завршној фази. Главни правац напада немачких трупа пао је на Француску, у области Вердена. Пробој Брусилова поново је нарушио планове земаља Тројног пакта, морале су журно да пребаце своје трупе на исток како би избегле војну катастрофу.

1917. Русија се повукла из рата, након чега је закључила (1918) сепаратни мир са Немачком и Аустроугарском.

Завршетак?

Свим невољама и катастрофама у једном тренутку дође крај.Завршен је и Први светски рат. 1918. је био датум када су пушке утихнуле. Аустроугарско царство је пропало. Победници су тријумфовали, покушали су да искористе ситуацију како би надокнадили материјалне трошкове настале током непријатељстава, казнили Немачку, наметнули јој одштете, припојили део њене територије. Русија није учествовала у овом процесу. Фебруарска револуција 1917. године, а потом и Октобарска револуција, деморалисале су војску, поткопале економију, а политички разлози су подстакли бољшевичко руководство да напусти одређене регионе Руске империје у корист других држава или им додели суверенитет. Први светски рат, чији су учесници потписали мировни споразум, и након његовог завршетка, оставио је многе нерешене проблеме. Немачка, главни непријатељ Антанте, била је поражена, понижена и опљачкана, али је немачки народ остао са осећајем неправде и огорчености. Годину и по касније пронађен је вођа који је умео да искористи ове емоције, стиснуте попут опруге. Версајски споразуми су поништени, а прошло је врло мало времена до тренутка када је француско руководство морало да се преда управо на месту где је завршен Први светски рат. Фотографија железничког вагона из Кемпиена, у којем је 1918. године потписан светски срамни за Немачку, обићи ће све новине света.

Али ово је друга прича...