Почетком 20. века ушла је руска државамеђу пет највећих индустријских земаља света. Међутим, међу свим слојевима друштва владало је незадовољство унутар власти. Део племића и интелигенције је био за увођење устава, сељаци су желели земљу земљопоседника. Радници су такође настојали да побољшају услове рада и подигну плате. Чаша незадовољства била је испуњена неуспелим ратом са Јапаном.
Револуција 1905. у Русији почела је 9. јануара.У Зимски дворац под вођом свештеника Гапона дошло је око сто четрдесет хиљада људи. Ишли су са портретима краља, са иконама. Међу њима је било и стараца, и деце и жена.
Николај ИИ наређује да се демонстрације растуре. Сам цар је напустио Петербург. Одреди трупа су већ били на улицама.
Демонстранти су дочекани пуцњавом. Услед тога је на Крваву недељу умрло више од хиљаду људи, око пет хиљада је повређено.
Ови крвави догађаји одмах су потресли целу земљу. Почели су штрајкови, радници су почели да подижу барикаде.
Револуција 1905-1907 брзо развијао.У штрајку у Иваново-Вознесенску учествовало је око шездесет хиљада радника. 1905. Првог маја у многим градовима дошло је до масовних демонстрација, сељачких устанака у многим срезовима. Изненада је избио устанак у флоти. Бојни брод Потемкин, у пратњи разарача број 267, приближио се Одеси 15. јуна.
У лето 1905. године формиран је Сељачки савез.Ову прву велику организацију водили су социјалисти-револуционари и либерали. До јесени су устанци захватили целу земљу. Прва руска револуција 1905. имала је око пет милиона људи. Генералном штрајку радника, започетом 15. октобра, придружили су се и средњи слојеви – студенти, лекари, канцеларијски радници.
До новембра се Сељачки савез ујединио са радницимакласа. Дошло је до масовних немира у војсци и морнарици. Највећи устанак био је наступ морнара на крстарици „Очаков“, коју је предводио поручник Шмит.
После октобарских догађаја, Лењинова партија подуз подршку Совјета народних посланика организује припреме за масовни оружани устанак. Претпостављало се да ће у акцију кренути радници Санкт Петербурга. Али петербуршки мењшевици нису деловали баш одлучно. Руска влада је то искористила. Почетком децембра 1905. већина престоничких посланика је ухапшена. Штрајкачи Санкт Петербурга остали су без вођства.
Под овим условима, револуција 1905-1907.достигла свој врхунац. Московске организације су преузеле иницијативу за подизање општег устанка. Претпостављало се да ће се штрајк 7. децембра развити у оружани устанак великих размера.
У подне 7. децембра брујале су локомотиве ифабрички бипови Москве. Четири стотине предузећа је престало са радом. У граду су одржани митинзи, формирани војни одреди. Влада је покушала да угуши устанак уз помоћ трупа, али су војници московског гарнизона одбили да се супротставе радницима. Војници су разоружани и затворени у касарни.
У децембру су, по угледу на Москву, избили устанци у Ростову, градовима Закавказја, Балтичких држава, Сибира, Нижњег Новгорода, Уфе и Перма.
Међутим, вође устанка у Москви суухапшен. По наређењу цара, Семеновски пук је стигао из Санкт Петербурга. Барикаде које су поставили радници уништене су у најкраћем могућем року. 19. децембра, по наређењу Московског совјета, оружана борба је прекинута. Сви су се вратили својим пословима.
Следеће 1906. године у штрајку је учествовало више од милион радника. Устанке који су избили власт је брзо угушила.
Цар је распустио Државну Думу јула 1906у години. Истовремено, немири се јављају у Кронштату, Ревалу, Свеаборгу. У јуну следеће, 1907. године, цар је распустио другу, још опозиционију од прве, Државну думу. Промењен је и изборни закон.
Револуција 1905-1907је од савременика окарактерисано као буржоаско-демократска акција. Главни циљ овог масовног устанка била је жеља да се униште земљопоседништво и аутократија.
Револуција 1905-1907 створиле су предуслове за оружани устанак 1917. године.
