Управљање је функција коју обављаорганизованих система било које природе и усмерених на обезбеђивање очувања, одржавања режима рада и спровођења програмских циљева који су део ових система структура. Људи, процеси или појаве могу деловати као објекти управљачке делатности. Субјект може бити колективна формација или особа.
Активности усмерене на организовањерегулисање различитих и бројних друштвених процеса назива се социјалним управљањем. У овом случају снага делује као покретачка снага. Помоћу овог алата врши се формирање друштва, регулисање односа унутар његове структуре.
Данас је друштвени облик вршења моћи представљен у три варијанте.
Прва је јавна управа.Ова активност се шири у оквиру различитих удружења, која се формирају у складу са принципима самоуправе, узимајући у обзир статуте. Истовремено, локална правна регулатива допуњена је административно-правном регулативом. Ово друго је строго дефинисано законом и повезано је са регистрацијом удружења, као и контролом над њиховим радом.
Спровођење (извршење) закона и другонормативни и правни акти главни су правац извршних и управних активности, а то је државна регулатива.
Општинска управа је спровођењеместа јавне власти, што ближа становништву. Истовремено је обезбеђена заштита интереса везаних за боравак људи на одређеној територији.
Јавна управа је процесрегулисање послова земље, које проводе постојећи органи у њој уз употребу свих грана власти (судске, извршне и законодавне). Ова дефиниција открива концепт у ширем смислу. У ужем смислу, јавна управа је делатност одређене групе тела (службеници, субјекти), окарактерисана као организовање, правно власт и подређивање. Истовремено, она сама практично спроводи функције и задатке земље током вођства у социо-културној, административно-политичкој и економској сфери.
Јавна управа је специфична инезависна врста активности. Има своју специфичност (и компетентну и функционалну), што је разликује од осталих облика вршења власти.
Јавна управа је такваактивност, која покрива све аспекте јавног живота који су важни за развој земље. Другим речима, друштво у целини делује као објекат овог облика вршења моћи.
У складу са циљевима ипринципи које држава бира за спровођење инсталација, формира се функционални систем, утврђују се средства, методе, облици уз помоћ којих се спроводи државна управа. Истовремено, алати могу претрпети разне промене, стећи посебне обрисе. У већој мери то зависи од историјске фазе развоја у којој се налази држава и какав је режим који одређује природу вршене моћи.
Говорећи о јавној управи, требало бидодирните такав концепт као што је грана јавне управе. Ова дефиниција карактерише засебно подручје друштвених односа које уједињује предмет регулације. Тако, на пример, постоји сфера транспорта, индустрије, грађевине, шумарства, здравства и других.
Међусекторска јавна управа је врста прописа коју проводе владина тела обдарена супер-ресорним овлашћењима.
