Крсташке ратове извели су становници западне Европе у 11-15 веку нове ере, а њихова сврха је била да преобрате паганске народе у хришћанство или да ослободе хришћанске светиње од иноверничког јарма.
Почетак крсташког покрета
У марту 1095. одржана је катедрала у Клермону, послекоје је папа Урбан позивао Европљане да иду на Исток. Разлозима за овај покрет сматрао је недостатак хране за становнике Европе, као и потребу да се од пагана узму хришћанска светилишта. Стога је почео да формира ред крсташа, који је требало да крене против пагана, и позвао обичне људе да се придруже.
Походи 1095-1290да заузме Јерусалим, где се налазио Свети Гроб. Тадашњи хришћани су се борили и са Турцима, са паганима у балтичким државама и са источним Словенима, који су исповедали другачију врсту хришћанства. Папа Урбан ИИ деловао је као ватрени идеолог похода против Турака, а свима који су пристали да се боре на његовој страни обећао је потпуни отпис дугова држави и пензију њиховим породицама које су остале у европским земљама. Под његовом заставом окупило се много људи, па је због тога дошло до инвазије крсташа на исток.
Последице првог путовања
Пошто су идеју папе Урбана делили не самовитезови и племенити људи, као и обични људи, тада је велика војска отишла на Исток. Као резултат тога, Јерусалим је освојен, 1099. је постала година оснивања Јерусалимског краљевства.
Ентузијазам учесника крсташког рата подгревале су и приче да су Турци који су освојили Јерусалим малтретирали и жестоко тлачили хришћанске ходочаснике.
Први краљ Јерусалима био је Балдуин, братвођа крсташког рата Готфрид Бујонски. Својим територијама је припојио градове Бејрут и Сидон. Балдуин је у великој мери био одговоран за поредак који су крсташи успоставили у освојеним земљама. Дакле, овде су се у великом броју населили Италијани, који су добили дозволу за трговину и отварање лука. О ордену су се бринули витезови који су отворили своје ордене у овом краљевству.
Друге државе крсташа
Јерусалимско краљевство није било јединодржаве, коју су створили крсташи. Током овог периода основани су Едесски округ, Антиохијска кнежевина и округ Триполи. Овде је био ред крсташа Јоханита.
Антиохијска кнежевина је заузела обалу Средоземног мора, а њено становништво је било око тридесет хиљада људи. Ту су живели и крсташи из Италије и Нормандије.
Жупанија Едеса се појавила 1098. године ипојавио на земљама где су Јермени првобитно живели. Овај округ је заузимао велику територију, али није имао приступ водним тијелима. Тамо је живело око 10.000 становника. Жупанија је имала вазалне територије. Крсташке државе, чија је мапа била у рукама муслиманских владара, нису постојале дуго.
Прву четвртину КСИИ века обележило јечињеница да су се поседи крсташа повећали. Године 1100. Христови војници су заузели градове Триполи и Цезареју, две године касније, Акра је заробљен. Након тога је створен округ Триполи. На њеном челу је био Бертран, гроф од Тулуза. Какве су редове крсташи успоставили у освојеним земљама може се судити по томе колико је градова спаљено и колико локалног становништва побијено.
Пропадање Јерусалимског краљевства
На тај период пао је процват ове територијевладавина Балдуина од Едесе. Важио је за особу која побожно поштује хришћанске идеале, имао је жену - краљицу Мелисенду - и сина. Његов син Балдуин ИИИ почео је да влада краљевством након смрти свог оца. У то време су се крсташке државе на Истоку ујединиле и постале упориште хришћанске религије. Балдуина Трећег је наследио Балдуин Четврти.
Од 1185. године краљевина је почела да пропада.Неколико владара се променило. Године 1189. на хоризонту овог краљевства појављује се цар Салахадин са својом муслиманском војском. Они су опсадили Јерусалим, где се крију многи бегунци хришћани. Након заузимања града, његови становници су преживели, али су морали да плате откуп. Они који нису платили откуп постали су робови. Мештани су се сећали какав су поредак крсташи успоставили у освојеним земљама, и зато су спремније прешли под власт муслиманског султана.
Краљ Фридрих ИИ је 1229. привременовраћа град у посед хришћана. Али убрзо су га муслимани поново заузели, а 1285. последњи витезови беже на Кипар, остављајући Јерусалим муслиманским пуковима. Мамелучки султан Бејбарс играо је важну улогу у заузимању Јерусалима. Битка између крсташа и муслимана трајала је три дана.
Дечји крсташки рат
Једна од трагичних страница крсташких ратоваје Дечји крсташки рат, који је почео 1212. године. У једном од француских села појавио се пастир Стефан, који је објавио да је наводно само уз помоћ деце могуће ослободити Гроб Господњи и позвао децу да иду у Јерусалим. Као резултат тога, успео је да прикупи до тридесет хиљада пратилаца.
Њихова даља судбина била је жалосна:неки су умрли од разних непогода, неки су продати у ропство. Многи су умрли на путу. Касније их је папа ослободио крсташког завета, одложивши његово испуњење до пунолетства.
Како су крсташки ратови утицали на Блиски исток
Утицај крсташких ратова на историју и економијуразличите земље је двосмислен. С једне стране, то је довело до успона италијанских градова, у којима се развила трговина. С друге стране, економије и култура Сирије и Палестине биле су у паду. Много је зависило од тога какав су поредак крсташи успоставили у освојеним земљама.
Од тада су страдале Сирија и ПалестинаКрсташки напади, многи градови су уништени и спаљени. Градови попут Едесе, Аскалона и Каисарије коначно су нестали у забораву. Године 1227. Тинис, трећи по величини град тадашњег Египта, коначно је уништен. Крајем тринаестог века приморски део Палестине био је разорено подручје у које нико није смео да се насели.
Многи занатски центри у Сирији и Палестини су заувек уништени, и више нису обнављани, а људи су се одатле преселили у Египат.
