Evropska ekonomska zajednica je bilaрегионална организација. Земље ЕЕЗ су се удружиле да продубе и прошире интеграцију. I ovaj cilj je postignut. Naslednik EEZ je Evropska unija, koja je u potpunosti apsorbovala ovu regionalnu organizaciju 2009. godine.
Zemlje EEZ: lista
Првобитно у Европској економској заједнициobuhvatao šest država. Међу њима су Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Савезна Република Немачка. Godine 1993. organizacija je preimenovana u Evropsku zajednicu kako se njen obim širio. Број земаља ЕЕЗ у тренутку престанка постојања - 12. Међу њима су следеће:
- Земље оснивачи: Белгија, Француска, Немачка (после уједињења – Немачка), Италија, Луксембург, Холандија.
- Данска.
- Irska.
- Велика Британија.
- Grčka.
- Португал.
- Шпанија.
Države članice imale su svoje predstavnike u svakoj strukturnoj jedinici organizacije.
Историја стварања
Godine 1951. potpisan je Pariski sporazum.To je označilo nastanak Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ovo je prva unija iz cele galaksije. Zasnovala se na principu nadnacionalnosti i međunarodnom pravu. Nastala je sa ciljem dalje integracije privreda njenih članica i sprečavanja ratova.
Prvobitno je planirano stvaranje još dvaзаједнице: одбрамбене и политичке. Međutim, zemlje nikada nisu postigle dogovor o svom konceptu. Одлучено је да се фокусира на економску интеграцију, а не на политичку. 1957. potpisan je Rimski sporazum. Њиме је било предвиђено стварање ЕЕЗ и Европске заједнице за атомску енергију. Задатак прве организације био је формирање царинске уније између земаља, а друге подстицање сарадње у нуклеарној области. Već 1962. godine zemlje EEZ su uspostavile opšte cene za poljoprivredne proizvode. Ово је било прво велико достигнуће заједнице. Године 1968. земље ЕЕЗ су укинуле царине на одређене групе роба.
Što se tiče proširenja, već 1961. godИрска, Норвешка и Велика Британија су се пријавиле за придруживање организацији. Међутим, они су одбијени. Француска је ставила вето на њихово приступање. Године 1967. четири земље су се поново пријавиле. Godine 1973. Danska, Velika Britanija i Irska su uključene u EEZ. U Norveškoj je održan referendum i građani su glasali protiv pridruživanja Evropskoj ekonomskoj zajednici. Грчка је поднела захтев 1975. Pridružila se organizaciji 1981. godine. Тада је од Шпаније и Португала затражено да постану чланице ЕЕЗ. U Evropsku ekonomsku zajednicu su ušli 1986. godine. Turska je 1987. podnela zahtev. Međutim, njen proces pridruživanja EEZ, a sada i EU, još nije završen. 1993. godine organizacija je preimenovana kako bi odražavala prošireno polje delovanja. Истовремено, сада је Европска заједница постала један од три стуба ЕУ. Godine 2009. potpisan je Lisabonski sporazum, prema kojem je EEZ apsorbovana od strane ove druge.
Циљеви
Земље ЕЕЗ, како је наведено у преамбулиRimskog sporazuma, ujedinjeni u cilju očuvanja mira i slobode i stvaranja osnove za bližu zajednicu naroda Evrope. Integracija je trebalo da doprinese uravnoteženijem ekonomskom rastu. За постизање наведених циљева предвиђене су следеће активности:
- Stvaranje carinske unije sa zajedničkom eksternom tarifom.
- Успостављање јединствене политике у области пољопривреде, саобраћаја, трговине, укључујући стандардизацију.
- Širenje EEZ na celu Evropu.
Постигнућа
Споразум је допринео смањењу царинацарине од 10% и 20% увозних квота на глобалном нивоу. Bilo je planirano da se 12 godina potroši na ostvarenje postavljenih ciljeva, ali se sve odvijalo mnogo brže. Француска се суочила са одређеним потешкоћама због рата са Алжиром, али је за остале чланице овај период био прилично успешан.
Структура
U početku su postojala tri organa (Savet, Parlament,Комисија), која је вршила извршну и законодавну функцију, и једну правну (Суд). Сви су настали у време настанка организације. Затим им је 1975. године придодато ревизорско тело. 1993. ЕЕЗ је постала један од три стуба ЕУ. Danas je struktura organa ove regionalne organizacije u potpunosti integrisana u Evropsku uniju i više ne funkcioniše odvojeno.
