Данас на територији земље можете наћимноге напуштене војне јединице, командна места, цела гробља војне опреме. У Русији, као главној наследници царске прошлости, оваква места која сведоче о њеној некадашњој величини, авај, су бројна.
Разлози зашто је техника напуштена
После смрти СССР-а, прекоморски партнери су направилимного напора да се некада моћна војска претворила у скуп људи до којих нико не мари, а бројна опрема постала непотребно старо гвожђе.
Драстично смањење финансирања довело је дода су читаве војне јединице биле расформиране. Војна насеља су се претворила у напуштене зоне искључења, а застарела опрема као непотребна у смеће.
Поред тога, ноторна аљкавост такођеодвија. Неки војни транспорт на папиру је на складишту и, ако је потребно, може се наручити по налогу. Међутим, неће сви моћи да уђу у овај систем. Тада ће одмах пронаћи одговорне – оне који су требали да провере стање и доступност опреме. Тада им нећеш завидети, али никоме неће бити боље.
И неко би могао добро доћи
На територији активних делова постоје ивелики број застареле и непотребне технологије. Зашто се не отписује или благовремено не збрињава није сасвим јасно. Посебно чудно изгледа када данас држава има сваку рубљу на свом рачуну.
На крају крајева, техника није могла да се исече само у старо гвожђе. Многи становници не би одустали од некадашњих војних камиона и теренских возила, дајући им други, миран живот.
На нашим путевима се још увек могу наћи тако оронуле копије, у поређењу са којима аутомобили на гробљу војне опреме изгледају као нови.
У целој земљи
Ако израчунате каква ће бити корист од тогаако се сав овај непотребни старо гвожђе стави у посао, сума ће бити веома значајна и за нашу државу. Зашто нико не жели да подигне државни новац који лако лежи под ногама? Нико не жели да се сагне или се плаши да преузме одговорност?
Можда ми, обични становници, не разумемостратешким плановима. Можда је сва ова зарђала и непотребна војска итекако неопходна да би се довео у заблуду хипотетички војни противник који са шпијунских сателита посматра нашу територију како би идентификовао ударне групе наше војске. Овај разлог логично објашњава ситуацију свима који су веома забринути за добробит Отаџбине. Али таква дестинација изгледа сумњиво. Највероватније имамо посла са обичним немаром и аљкавошћу.
Сцене са сцене
Недавно су берачи печурака открили гробље војне опреме у Московској области. Десетине опреме напуштено је усред шуме.
За опрему која постоји, можетепретпоставимо да се ради о правој покретној ПВО групи. Ко је и када то заборавио у шуми и из ког разлога је реторичко питање. Да је заборављена може се разумети из фотографија које су направили радознали берачи печурака.
У ствари, највероватније, техника се налазипоред напуштене војне јединице ПВО, која је застарела и коју је војска напустила. Али стражари морају бити присутни тамо. Можда су авантуристи само имали среће што су пропустили патролу. Ово није једино гробље војне опреме. Координате многих таквих места су слободно доступне људима без грижње савести.
Од интереса за обавештајне службе страних државатакви предмети због своје архаичности не могу представљати. Али ловци на старо гвожђе биће задовољни таквим проналаском. Уређаји који се налазе у напуштеној технологији садрже огромну количину племенитих метала. Упућени људи могу од свега овог гвожђа да „изаберу” на десетине хиљада долара рециклажних материјала.
Споменик људској глупости
Гробље војне опреме је заправоспомен на наш прави однос према Отаџбини. Овде се најискренији патриотизам ломи о гранитно монументалном немару. Колико је таквих наслага у пространству наше огромне земље, нико не зна.
Иза свих ових напуштенихсредство крије тврдоглав и несебичан рад многих совјетских људи. Реч је о милионским средствима која су се могла другачије употребити, за конкретно унапређење становника наше земље. И тако је ово само гробље војне опреме, које ћутке и прекорно гледа у економске лидере данашње Русије.
Познато је да ниједна друга земља такве ширине иније било могуће постићи скалу у пљувању. Кинези или Јапанци би изградили посебну грану индустрије како би прерађивали такве наслаге сировина које не морају ни да ваде.
Али не ми. Наш човек, са својим размерама и широком душом, неће ни обраћати пажњу на такве ситнице. То је штета.
