Гасовод Набуко је аса дужином од 3,3 хиљаде километара. Може се користити за испоруку горива из Азербејџана и Централне Азије у земље ЕУ. Набуко је гасовод који је требало да снабдева пре свега Немачку и Аустрију. Име му потиче од истоименог дела чувеног композитора Ђузепеа Вердија. Главна тема његове опере је ослобођење, које је требало да буде олакшано новим аутопутем за снабдевање Европе горивом.
Историја пројекта
године почео је развој нове линијефебруара 2002. под именом Набуко. Нафтовод је првобитно био предмет преговора две компаније: аустријског ОМВ-а и турског БОТАС-а. Касније су им се придружила још четворица: Мађар, Немац, Бугарин и Румун. Заједно су потписали протокол о својим намерама. Крајем 2003. године, након обрачуна потребних трошкова, Европска комисија је доделила грант у износу од 50% од укупног износа. Након почетног развоја пројекта, партнери су потписали коначни уговор. У јуну 2008. године извршено је прво снабдевање горивом из Азербејџана у Бугарску преко гасовода Набуко.
Стратешки значај пројекта
У зиму 2009. ЕУ је још једном схватилањегова катастрофална енергетска зависност од РФ. Као резултат руско-украјинског сукоба, становници неких европских земаља остали су без топлоте у својим домовима. Почетком 2010. године у Будимпешти је одржан самит, чије је главно питање био гасовод Набуко. Његов главни задатак је био диверзификација токова горива. У јулу је пет премијера потписало посебан међувладин споразум.
Такође заинтересоване стране у пројектуЕУ су представљали председник М. Барозо и комесар за енергетику А. Пиебалгс, а САД евроазијски изасланик за енергетику Р. Морнингсар и министар спољних послова, сенатор Р. Лугар. Мађарска је ратификовала споразум 20. октобра 2009, Бугарска - 2.2.2010., Турска - 4.3.2010. Гасовод Набуко је добио додатну подршку објављивањем додатног међувладиног споразума између свих држава које су у њега укључене.
Тренутно стање
У мају 2012. конзорцијум Шах Дениз увео је новупредлог – гасовод Набуко-Запад. Већ годину дана касније потписан је уговор о његовом финансирању. Према њему, конзорцијум Шах Дениз ће платити 50 одсто трошкова новог пројекта, а преосталу половину ће платити транзитна земља. 2013. потписан је меморандум, али је на лето најављено да ће се улагати у Трансјадрански гасовод. Извршни директор аустријске компаније ОМВ рекао је да је пројекат на чекању. Стога је гасовод Набуко данас изгубио стратешки значај, али су недавно Бугарска и Азербејџан поново затражиле од ЕУ да га оживи. Време ће показати шта ће од тога бити.
Гасовод "Набуко": шема
Планирана дужина трасе била је 3893километара. Требало је да почне у Ахибосеу (Турска) и да се заврши у складишту Баумгартен (Аустрија). Прошао би и кроз још три земље: Бугарску, Румунију и Мађарску. Али у ствари, гасовод Набуко није требало да почне у Ахибозу. Рута пројекта је укључивала и Грузију и Ирак. У Ахибозу је морао бити повезан управо са њиховим аутопутевима. Модификовани гасовод Набуко-Запад био је скромнији пројекат и морао је да почне на турско-бугарској граници. Његова процењена дужина била је 1329 километара. Скраћени гасовод је требало да прође кроз територију четири државе: Бугарске, Румуније, Мађарске, Аустрије. Пољска компанија ПГНиГ својевремено је проучавала могућности повезивања државе са Набуком.
Техничке спецификације
Претпостављало се да гасовод Набуко-Запад нијеће се опорезовати 25 година од лансирања. Његов проток је требало да буде 10 милијарди кубних метара годишње. Половина транспортованог гаса би се испоручивала земљама које не учествују директно у пројекту. Да постоји потражња, пропусност би се могла повећати за додатних 13 милијарди кубних метара.
Изградња
Пројекат Набуко је деоразвој Трансевропске енергетске мреже, а њен развој је извршен новцем из гранта. Када је трансформисан, сви инжењерски радови су морали бити настављени. Планирано је да изградња почне 2013. године. Набуко је требало да почне у потпуности да функционише до 2017. Али конзорцијум Шах Дениз је одабрао други пројекат за финансирање, па је овај за сада остао замрзнут.
Финансирање
Цена пројекта Набуко никада нећеје обелодањена, али је 2012. Р. Мичек рекао да је то много мање од 7,9 милијарди евра. Коначно поравнање се очекивало до краја 2013. године. Данас Бугарска и Азербејџан спроводе посебне студије како би доказале исплативост изградње овог гасовода.
Извори пуњења гасовода
Основа пројекта је већ изграђен аутопутБаку - Тбилиси. Ту је требало да се врше испоруке из централне Азије, првенствено из Туркменистана. Било је предлога да се постави гасовод кроз Јерменију, али је то изазвало крајње негативну реакцију у самом Азербејџану. Пољска је планирала да се од Набука одвоји на своју територију преко Словачке.
Првобитно је планирано кроз гасоводтранспорт горива из Ирана, али је тамо избио сукоб. Ова земља није била представљена на самиту у Будимпешти. Једини извор пуњења који је остао до 2013. био је у Азербејџану – поље Шах Дениз. Али сада каспијски гасовод црпи из њега. Генерални директор Набука Р. Мичек сматра да је могуће придружити се Туркменистану, Узбекистану, Египту, па чак и Русији.
Изгледи и изазови
Од самог почетка израде пројекта, имплементација одНабуко је био повезан са низом потешкоћа. Извори снабдевања одређују се за највише четвртину предвиђеног капацитета. То га чини неисплативим. Стање ствари компликује неизвесност статуса Каспијског мора, поред којег се налазе руске трупе. После петодневног рата, значајно је опала и подобност Грузије као транзитне државе, а укључивање Јерменије у пројекат довешће до негативне реакције Азербејџана. Много је проблема везаних за учешће Турске.
Данас остаје Набукосан, а његов геополитички значај је драстично опао. Већина великих европских држава, а још више Русија, није заинтересована да на то троши огромне количине новца.
