У програму средњошколског образовања постоји песмапроза Ивана Сергеевича Тургењева „Руски језик“. Тамо постоји таква линија: „О велики, моћни, истинити и слободни руски језик“. Нешто у овом предлогу се учинило нашим људима, оптерећеним свеопштом писменошћу, вољенима, и он је то усвојио, мада са благим резом. Тако се појавила пословица: „Велики и моћни руски језик“. У основи, ова фраза се изговара у ироничном контексту: у случају да је неко погрешио у изговору речи, у конструкцији реченице итд. И сви схватају о чему се ради. Односно, поетска линија постала је пословица - врста обрата говора са шаљивим призвуком. Али ако на крају извучемо закључак, на пример: „Велики и моћни руски језик, зато га требате вешто користити“, онда ћемо добити пословицу.
Пословице и изреке - мост ка прошлим вековима
У свим језицима, без изузетка, постоје пословице иизреке: о лењости, о послу, о вештинама, о запажањима, уопште, о свему што се догађа нама и свету око нас. Они су еволуирали током многих генерација и кроз миленијуме носе нас мудрост наших предака. Из њих можете да схватите како су се наши прадедови односили према овом или оном феномену.
На пример, свима нама, без изузетка, позната је лењост.Неки се боре са тим, а понекад успешно, други подлежу томе - а такође достижу одређене висине у овом питању. Трагови ове борбе наравно нису могли да се не одразе у фолклору. Као резултат, појавиле су се бројне изреке о лењости. Неки од њих су свима добро познати, али да ли их правилно разумемо? Хајде да схватимо.
Изреке о лењости и раду
Сви знамо изреку:„Коњи умиру од посла. У оригиналној пуној верзији, у облику пословице, то је изгледало овако: „Коњи умиру од посла, али људи јачају“. Лако је уочити да је значење изреке и пословице супротно.
Изрека каже да не мораш да радиш,јер је посао тежак и незахвалан, чак ни тако издржљиве животиње попут коња не могу да га поднесу. Изрека објашњава да је неопходно радити, јер човек (за разлику од животиње, неспособне да разуме значење и значај рада) од тога постаје здравији и јачи.
Погледајмо неке изреке о лењости.На пример: „Туђи посао - мала невоља“. Иако се лењост овде не помиње директно, подразумева се: када неко други ради, можемо се одморити и не знати невољу. Тако значи? Не не овако. Овде говоримо о нечем другом: ако треба да замените друга на послу, не треба да се плашите прекомерног рада, јер је то добра ствар и не треба то доживљавати као додатне невоље и терет.
Старе вредности познатих израза
Постоје и друге изреке о лењости. „Пребијте палчеве“, на пример. Ову фразу користимо у значењу „бити лењ, не радити ништа“. А у почетку је значење ове изреке било другачије.
Баклуша је празно за дрвену кашику.Била је обична клин одсечена од балвана. Такав рад није захтевао велику вештину, па су га мајстори поверили помоћницима - шегртима. А ова једноставна лекција названа је „победити палчеве“. Стога пословица не говори о беспослици, већ о једноставном раду.
Пошто се сада сећамо изрека о лењости, како да неу глас: „Посао није вук - неће побећи у шуму“. Односно, не треба журити, посао ће сачекати док се не окупимо - тада ћемо то и обавити. Али ако завршимо ову фразу онако како су је измислили наши преци, онда ћемо добити следеће: „Посао није вук - неће побећи у шуму, зато је неопходно то учинити, проклети“. Односно, закључак је супротан - не одлажите, али ствар и даље неће ићи нигде, па је боље то учинити без одлагања.
Па какав је закључак из свега реченог? Мудрост народа каже: не треба бити лењ - грех је. Треба да радимо за себе и да помажемо комшијама - и тада ће са нама бити све у реду.
