Мајски ђурђевак - опис овог грациозног цвета познат је многим становницима наше земље. Расте не само у Европи, већ и на Далеком истоку, Кавказу и Источном Сибиру.
Мајски ђурђевак у свим надземним деловима садржигликозиди срчаног деловања. Овај цвет се широко користи у народној медицини. Користи се за припрему лекова за лечење кардиоваскуларних болести, као и аналгетских, седативних и антиконвулзивних тинктура. Само запамтите да је ова биљка отровна и неконтролисани унос може довести до озбиљних последица.
Упркос чињеници да је у индустријске сврхе биљкађурђевак се не бере, у шумама га сваке године постаје мање. Због тога је уврштен у Црвену књигу. Али у башти може лепо да расте и размножава се. Само у ту сврху није потребно узимати примерке који расту самоникло. Прво, на овај начин ће се прекршити закон, јер посебно заштићене биљке не могу се поцепати, а још мање ископати. Друго, они ће се врло брзо размножити и могу се врло агресивно понашати према другим биљкама у вашој башти. Боље је купити садни материјал у специјализованој продавници, поготово јер постоје врло занимљиве сорте. Тако, на пример, код сорте Росеа цветови су бледо ружичасти, док су у Флоре Плено врло велики и блиставо бели. Привлачи пажњу Хардвицк Халл, чији зелени листови имају златни обруб. У вртном облику Латифолиа, цветови су двоструке и ружичасте боје.
Мајски ђурђевак је вишегодишња биљка,који има пузећи ризом у облику кабла. Расте у накупинама високим највише 30 цм. Овај цвет обично има два, али понекад постоје и три широколанцелатна основна листа. Цветови су висећи, у облику звона, сабрани у једнострану четку. Цвети од средине маја до почетка јуна, у зависности од временских услова. На крају лета формира се плод - врло атрактивна јарко црвена бобица.
Мајски ђурђевак је врло непретенциозан и уопште није лошосећа се у делимичној сенци. На пример, врло је погодно поставити га испод грмља или воћака. Али са јаким сенчењем, не цвета, већ се само репродукује вегетативно. Ова биљка је прилично отпорна на сушу, али са недостатком влаге постаје плитка. На једном месту може се гајити до 10 година.
У башти ђурђевак може бити добро засађенприпремљено тло. Ово цвеће даје предност влажним, али добро дренираним земљиштима, лаганим слабо киселим иловачама, али се добро укорењује на неутралним. Јако кисела тла морају бити вапнена.
Ђурђевак се може размножавати и у пролеће ина јесен. Клице са малим комадом ризома и коренима користе се као садни материјал. Сади се у плитке жлебове, у редове, са размаком од најмање 20 цм. Деленки се мора посипати слојем земље дебљине до 2 цм. Љети, ако је вруће, садња мора бити добро залијевана, јер ђурђевци воле воду. У првој години биљке захтевају обавезно уклањање корова, а онда саме неће дозволити појаву корова. За добар раст препоручује се засад прекрити компостом или добро иструлим стајњаком. На крају лета можете применити минерална и органска ђубрива. Ђурђевак су биљке отпорне на мраз, па им зими није потребно склониште. У првој години након садње обично не цветају, али тада ће се у вашој башти појавити кутак са шармантним мирисним цветовима.
Можете покушати да растете ово преслаткоцвет из семена. Треба их стратификовати два месеца пре садње. Посејте их у редове на дубину од око 2 цм. Растојање између биљака не би требало да прелази 12 цм, али ако је потребно може се извршити проређивање. Овако узгајани љиљани цветаће 3 или 4 године.
