Зашто се обележава Међународни дан људских права?

Барем једном годишње чујемо на радијуна телевизији или прочитајте на Интернету да је 10. децембра Дан људских права. Али не знају сви зашто је овај зимски датум изабран да би се прославио овај празник. Шта то значи? Многи га називају „празником бранитеља људских права“, а нису баш далеко од истине. Ствар је у томе што је тада, 1948. године, усвојен врло важан документ. Он је, у ствари, поставио темеље модерном концепту онога што су људска права. То се догодило на састанку Скупштине нове међудржавне структуре - Уједињених нација. Она је тек започела свој посао и било јој је потребно прихватање прописа и споразума.

Међународни дан људских права постао је такавтек након 1945. године, након спознаје страхота, трагедија и масакра Другог светског рата, створена је посебна међународна комисија. Окупио је правнике из многих земаља и континената, као и националне и верске традиције. Морали су консензусом утврдити који су основни принципи који дефинишу људско достојанство прихватљиви за све расе, државе и етничке групе. Ове одредбе постале су основа документа који кодификује заједничку, универзалну норму за све, којој би требало да тежи свака земља која је постала чланица УН. Говоримо о предлогу закона који је постао део Повеље ове цењене међувладине организације.

Међународни дан људских права приближио је ибројни невладини покрети који су не само пратили процес, већ су такође настојали да осигурају да документ укључује различите слободе својствене концепту „достојанства“. Право на живот, ослобођење од насиља и глади, способност испољавања било које религије - све је то било укључено у обавезну листу. Остваривање и остваривање ових права препознато је као приоритет који је виши од државног суверенитета. Због тога се датум усвајања овог документа слави као Међународни дан људских права. На крају крајева, заштита ових принципа је ствар свих држава, влада и народа.

На крају, документ под називом „Декларација о правималице ", стављено је на гласање 1948. године. За датум његовог разматрања изабран је 10. децембар. Међу учесницима тадашње Генералне скупштине није било никога ко би се изјаснио против његовог усвајања. Иако је осам држава, укључујући СССР, било уздржано, упркос чињеници да су совјетски правници такође учествовали у стварању Декларације, али она је усвојена и од тада се Међународни дан људских права сваке године обележава широм света. Не дозвољава нам да заборавимо да постоји списак од 30 основних принципа који пружају наше достојанство Свака држава је дужна да их промовише, заштити и заштити, упркос свом политичком систему.

Можда ће многи од нас рећи да је овоИзјава је само лист папира. Међутим, ствар је у томе што је то универзално признати стандард људских права. Могу се сломити, али не и одузети. Стога је не само могуће, већ је неопходно и захтевати поштовање ових права. Није без разлога 1993. године учесници светске конференције у Бечу, која је окупила 171 државу, потврдили своје придржавање Декларацији и спремност својих влада да се воде овим стандардом. Због тога је Међународни дан људских права датум који нас подсећа да постоје принципи и норме који штите наше достојанство и морају се поштовати за све без изузетка.