Општи основ одговорности за наношење штете садржано у Грађанском законику, у члану 1064.Они су први пут уведени у римско право. За већину земаља које примењују романо-германски правни систем одредбе о одговорности за штету нису нове. Размотримо детаљније Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације са коментарима адвокати.
Кључне одредбе норме
Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације са изменама и допунама утврђује да штету причињену имовини или личности појединца или вредностима организације извршилац мора у потпуности надокнадити.
Истовремено, закон дозвољаванаметање одговорности за штету субјекту који није њен непосредни узрок. У нормама закона или у уговору, обавеза окривљеног да плати оштећенима износи више од утврђене накнаде за штета... Под одређеним околностима, ова одредба се односи и на субјекте који нису узрок штете.
Нијансе норме
Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације са изменама и допунама предвиђа ослобађање повређеногод обавезе да му надокнади штету ако може да докаже да штета није била његова намера. У међувремену, законодавство може предвидети одговорност у одсуству кривице субјекта.
Штета настала од провизијезаконите радње морају бити надокнађене у случајевима утврђеним регулаторним правним актима. Ако је штета проузрокована уз пристанак или на захтев жртве, накнада се може ускратити. Истовремено, поступци насилника не смеју да нарушавају општеприхваћене моралне норме.
Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације са коментарима
Анализирана норма успоставља такозвани „општи деликт“. Као што је горе поменуто, одредбе чланци нису нови у домаћем правном систему.
Уметност. 444 Грађанског законика из 1964. године, чл. 403 Законика из 1922. поновила су правила садржана у првом ставу тачка 1 чл. 1064 Грађанског законика Руске Федерације.
Општеприхваћени услови за настанак одговорности за штету су:
- Противправност радњи субјекта који је проузроковао штету.
- Почетак негативних последица.
- Однос последица и понашања учиниоца.
- Кривица лица које је проузроковало штету.
Специфични случајеви
У пар. 3 прва тачка Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације накнада штете проузроковане законитим радњама дозвољена је у случајевима утврђеним законом.
Такве ситуације, на пример, укључујунакнада штете проузроковане када је то апсолутно неопходно. Ради се о отклањању претње како за самог учиниоца тако и за друга лица, ако се она не би могла отклонити без наношења штете.
Треба рећи и о гарантованим гаранцијамафедерални закон. Конкретно, у складу са одредбама члана 18. Савезног закона бр. 35 („О сузбијању тероризма“), на начин који одреди Влада, држава обезбеђује накнаду физичким и правним лицима за штету причињену приликом извршења терористички напад.
Значајке терминологије
У Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације концепт "штете" није откривен. У другим нормама Кодекса нема дефиниције. Грађански законик открива такве концепте као што су "изгубљена добит", "губици", "стварна штета".
У међувремену, у теорији права постоји општадефиниција штете. Под њим се подразумева свако смањење материјалних или нематеријалних користи заштићених законом, свака негативна промена у њима, што, пак, може бити имовинске миље неимовинске. Једноставно речено, штета је штета, губитак, штета, губитак, штета.
У оквиру теорије, штета се посматра као омаловажавање (повреда) субјективних права, повезано, између осталог, и са уништавањем добра.
Садржај оштећења
Штета изнутра Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације комбинује и имовинске и неимовинске негативне последице.
Ово последње треба схватити као моралну штету, укључујући моралну и физичку патњу (члан 151. Грађанског законика).
Имовинска штета се по правилу изражава уизнос новца. Приликом његове оцене користе се одредбе члана 15. Кодекса. Према норми, имовинска штета укључује изгубљени приход и стварну штету.
Настанак обавезе
Штета рађа одговорносткривом субјекту надокнадити негативне последице. Лице чије је субјективно право повређено може захтевати пуну накнаду штете. Међутим, уговор или закон може предвидети мањи износ накнаде.
Губици (губици) треба узети у обзир:
- трошкови враћања повређених права жртве;
- приход који би добио да није оштећен;
- оштећење или уништење његове имовине.
Ако је особа која је нанела штету научила из овогадобит, онда оштећени има право да захтева накнаду за изгубљену добит. Штавише, његова величина не би требало да буде мања од таквог прихода. Ово право, међутим, не искључује могућност жртве да тражи накнаду за друге губитке.
Кривица насилника
Она наступа према Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације, као један од основа за наметање обавезе лицу које је проузроковало штету, обавезу да је накнади.
За разлику од кривичног права, Грађански законик винасубјект који је проузроковао штету се претпоставља (претпоставља). На основу одредбе става 2. предметног члана, учинилац штете мора доказати одсуство умишљаја.
Како је објаснио Уставни суд, присуство кривицеје признато као општепризнато начело правне одговорности у било којој грани права. Сваки изузетак од ове одредбе мора бити изражен директно и недвосмислено и директно садржан у законодавству. Узимајући ово у обзир, Грађански законик предвиђа субјективни основ за привођење одговорности за причињену штету. Истовремено, за случајеве у којима је основ кривице недвосмислено је решено питање терета доказивања.
Посебна правила
Како произилази из одредаба Уметност. 1064 Грађанског законика Руске Федерације, захтев накнада штете може се поднети акоизвршилац није имао намеру да изврши радње са негативним последицама. Обавеза накнаде настаје када је штета проузрокована као резултат незаконитог:
- осуда;
- казна по Закону о управном поступку;
- примена притвора субјекта или узимање од њега признања да не напушта;
- примена хапшења, обустава делатности (за правна лица).
Настала штета мора бити надокнађена без обзира на намеру запослених у тужилаштву, истрази, суду или прелиминарној истрази.
Обавеза накнаде штете настаје међу грађанима и организацијама које обављају послове повезане са повећаном опасношћу по становништво. На пример, укључује употребу:
- транспорт;
- механизми;
- атомска енергија;
- струја високог напона;
- моћни отрови;
- експлозива итд.
Обавеза се намеће ако наведени субјекти не докажу да су негативне последице настале услед намере самог оштећеног или радње више силе.
Законодавство предвиђа одговорностпроизвођач или продавац производа, субјекат који је пружио услугу или извршио посао, у недостатку њихове кривице за штету на имовини, здрављу/животу грађана, вредности организације због:
- рецептурни, конструктивни или други недостаци у раду, производу, услузи;
- давање непотпуних/нетачних података о производу, услузи, раду.
Обавеза накнаде моралне штете настаје без обзира на кривицу њеног учиниоца у случајевима предвиђеним чланом 1100. Грађанског законика.
Напредно
Неопходно је разликовати случајеве привлачности заодговорност лица у одсуству њихове кривице и ситуација када обавеза накнаде штете произилази из субјеката који нису њен узрок. Ово последње би требало да укључује:
- Настанак обавезе накнаде штете причињене када је то неопходно. Одговорност сноси субјект у чијем је интересу учинилац деловао.
- Појава обавезе надокнаде штете од стране организације или појединца за радње које је починио запослени.
- Одговорност Руске Федерације, региона или општине заштету коју проузрокују државни, локални органи и њихови запослени, укључујући штету проузроковану незаконитим радњама органа суда, претходне истраге, тужилаштва и истраге.
- Родитељи (старатељи / усвојиоци) имајуобавеза накнаде штете коју је проузроковало малолетно лице млађе од 14 година; од старатеља, родитеља, усвојитеља - за штету коју је проузроковало дете млађе од 18 година.
