Многи људи знају шта је производња.Милиони људи раде у различитим секторима националне економије. А колико такав рад може бити опасан по здравље, па чак и живот, о томе не вреди ни говорити. Узмимо, на пример, индустрију угља. Налази се на првом месту по степену опасности. Листа индустрија опасних по здравље такође укључује грађевинарство, пољопривреду, па чак и социо-културну сферу.
Повреда на раду може се десити свакомерадно лице. Може настати кривицом самог оштећеног, због дотрајалости опреме или због неправилне организације рада у производњи. Али мање повреде се често једноставно заташкавају или представљају као повреде у домаћинству. На крају крајева, ниједан пословни менаџер не жели себи да ствара проблеме због обичне посекотине или модрице. Једноставно ће запосленом платити привремену инвалидност и тако споразумно решити овај проблем. У овоме, наравно, има истине. Уосталом, ни жртва ни руководство предузећа не желе да попуне гомилу папира због неке ситнице и добију провизије од надзорних органа, који ће успут наћи још много недостатака у погледу безбедности на раду. Али ако дође до тешке повреде на раду, оштећени може захтевати одштету на коју има право, што је предвиђено законом.
У многим земљама постоји посебнасоцијални фонд који обезбеђује осигурање од незгода ове врсте, као и од професионалних обољења. Средства из овог фонда намењена су посебно за исплату жртава. А ако дође до повреде на раду, компанија је дужна да надокнади све трошкове везане за овај инцидент. А онда може да тражи накнаду од Фонда за средства која су утрошена на ове исплате.
И иако формално послодавци не губе многотакве исплате осигурања и даље покушавају да их сакрију. А разлог лежи у томе што за сваки такав осигурани случај Фонд ствара своју провизију. А њени чланови врше инспекцију у предузећу како би утврдили узрок повреде и пронашли кривца за инцидент. Ако комисија утврди да се у овој производњи не поштују у потпуности мере предострожности, предузеће не само да неће добити новац од Фонда, већ ће и одговарати за прекршаје. А у зависности од тога колико се ова повреда на раду испостави озбиљном, одговорност може бити не само административна, већ и кривична. Постоје и случајеви „личне“ повреде, када „жртва“ жели да на превару добије осигурање. А задатак инспектора Фондације је да разоткрију такву „жртву“.
Али има и случајева када послодавац то не чиниса ангажованим радником закључује уговор о раду. Ово се највише практикује међу приватним предузетницима. У овом случају ни запослени ни предузеће не уплаћују доприносе у Фонд осигурања. А ако дође до повреде на раду, одговорности и права таквих радника неће бити ни на који начин потврђена. А одштету ће у овом случају моћи да добију само судским путем. А ово је дуг процес - и не даје увек позитиван резултат.
Такође, неки предузетници плаћају својерадници примају део зараде у „ковертама“, а према званичним изјавама евидентира се само минимална зарада. Радећи то, они такође покушавају да уштеде на порезима и другим плаћањима. Али таква уштеда може да се поврати ако дође до повреде на раду. Затим, за време трајања губитка радне способности, жртва ће примати мале исплате. На крају крајева, њихов износ зависи од просечне службене плате. А ако се деси нешто непоправљиво, породица жртве неће моћи да се нада адекватној надокнади у вези са смрћу храниоца. Зато је боље да не штедите пени на плаћању осигурања. У супротном, касније ће бити касно да се гризете за лактове.
