Концепт „владавине права“ је скупидеје, ставови, теорије и ставови, у којима се, с једне стране, данас огледају најистакнутији темељи конституционализма.
С друге стране, правна држава је права идеја,односно вектор, правац дуж којег се декларише правац развоја било ког предмета политичке активности. Због тога данас у свету не постоје правне државе о чињеници њиховог утврђивања, упркос чињеници да су многи ову одредбу фиксирали у својим уставима. Не може се рећи да је ова држава већ изградила правну државу и да заиста јесте, али ова није. Сматра се да је владавина закона она која јавно, легално и одговорно изјављује свој пут развоја, који укључује основне принципе владавине права и која ову изјаву заправо оличава у њеним свакодневним активностима.
У оба случаја принципи правногдржаве изражавају вечну тежњу човечанства за слободом, избављење од свих облика насиља и ситног туторства, сугеришу потребу за обезбеђивањем индивидуалних слобода и људских права.
Начела владавине права заснивају се наразумевање и препознавање да је реч о држави која је законски ограничена у својим активностима у односу на особу. Истовремено, препознаје се да је једини и највиши извор било које моћи у држави грађанин, те је стога владавина закона дужна да се покорава његовој вољи.
Савремена политичка и правна наука и пракса називају следећа начела владавине права:
- формирање и присуство довољно развијеног облика цивилног друштва;
- законско ограничење спектра поступака државе у односу на неко лице;
- препознавање свјетоназорског индивидуализма као интегралне идеологије свакога, осигуравајући слободу уз личну одговорност појединца за властиту добробит;
- гаранција правне једнакости у законодавној формулацији принципа надмоћи људских права над државним овлашћењима;
- признавање закона његових својстава универзалности и једнаке расподеле свим грађанима и самој држави;
- признавање приоритета суверенитета народа над суверенитетом државе;
- стварна подела државних власти, уз одржавање интегритета политичког система и јединства деловања власти за добро људи у границама дозвољеним уставом;
- признавање принципа ограничавања слободе само ако крши слободу другог човека.
Однос између појединца и структура моћи одређен је уставом.
Владавина закона, као права идеја,настала током дужег времена на основу најранијих идеја људи о слободи, моћи и државности, које су се развиле у давна времена. Говорио је о снази јединственог и неприкосновеног закона у 6. веку. ПРЕ НОВЕ ЕРЕ. старогрчки реформаторски краљ Солон. Аристотел и Цицерон су у својим делима писали о принципима корелације и интеракције људских права и државних закона. Концептуално, као интегрална доктрина, знаци и принципи владавине права у основи су формулисани у 18. - 19. веку у делима теоретичара раног либерализма. Коначно, у свом значењу дефиниција „владавине закона“ утврђена је у делима адвоката из Немачке - К. Велкера и Р. вон Молл-а средином 19. века.
Принципи владавине права су устални развој, па је према томе поправљање „правне државе“ државе по дефиницији практично немогуће и подразумева стално унапређивање политичких и правних система.
