Питање потребе за документовањемправа и одговорности детета, појавиле су се релативно недавно. Друштво је тек у двадесетом веку схватило важност борбе против експлоатације дечијег рада, дечијег ропства, проституције малолетника и трговине децом. И коначно, 1924. године усвојен је документ који у потпуности покрива постојеће проблеме. Пре тога, права и обавезе детета разматрали су се само из опште перспективе.
Посао обављен
1924. године Лига народа је усвојила декларацију посвећену „дечијим“ проблемима.
1946. године основана је УНИЦЕФ фондација која се заснива на механизму за помоћ деци широм света.
1959. годину обележило је усвајање Декларације о правима детета, која је одражавала основна права и обавезе детета у било којој земљи.
Међутим, ефикасни механизми за заштиту права децеДекларација није описала становништво планете, па је постало неопходно развити нови документ - Конвенцију о правима детета. 20. новембра 1989. УН су га усвојиле.
Кључни бодови
Права и обавезе детета настају одмах након тогањегово рођење, али њихово спровођење постаје могуће тек кад одрасте. Сваке године расте способност детета да остварује своја права и испуњава своје одговорности. А до 18. године постаје потпуно способан члан друштва. Са којим годинама и на шта дете има право и какву одговорност може сносити?
Од рођења дете има право на:за држављанство, за презиме, име и презиме, за породицу, за познавање њихових родитеља, за васпитање, бригу и заштиту законских права и интереса родитеља (у њиховом одсуству одговорности родитеља у васпитању деце додељују се лица која их замењују), за свестрани развој, поштовање, изражавање мишљења у решавању питања која се тичу његових интереса, апеловање на органе старатељства.
Са годину и по дана дете има право да похађа јаслице, а са три године - вртић.
У доби од шест година, грађанин има право да похађа школу,закључују мале трансакције на нивоу домаћинства, као и договарају се о располагању личним средствима са родитељима. Одговорност старатеља је да у потпуности замени родитеље ако су одсутни.
Са осам година дете већ може да се придружи дечијим јавним организацијама.
Десетогодишњи грађанин има следећа права:
на сопствено мишљење у решавању било каквих питања у породици;
дајте сагласност за промену свог презимена или имена, као и за усвајање или враћање родитељских права сопствених родитеља;
одлучите са којим од родитеља жели да живи након развода, ако се не слажу;
да делује као сведок на било којој судској седници.
У једанаестој години дете је већ одговорно за кршење правила јавног реда и може бити смештено у посебну установу за преваспитавање.
Четрнаестогодишњи тинејџер може самосталнода располаже својим зарадјеним новцем, има право да промени држављанство, обраћа се суду, уз сагласност родитеља да врши разне врсте трансакција, као и да даје новчане прилоге финансијским организацијама и располаже њима. Грађанин са 14 година има право да добије пасош, у неким случајевима да се венча и нађе посао на једноставном послу (до 4 сата дневно) уз пристанак родитеља. У овом добу тинејџер кривично одговара за посебно тешка кривична дела, а такође може бити протеран из образовне установе због прекршаја.
Са 16 година грађанин може бити члан АД илизадруга, може самостално да закључи уговор о раду (по повлашћеним условима) или да се бави предузетничком активношћу (у овом случају проглашава се потпуно способним), сноси кривичну одговорност за све врсте кривичних дела, има право да ступи у брак.
У осамнаестој години човек постаје пуноправни грађанин.
