Дмитриј Сергеевич Мережковски је бистарпредставник симболике у руској култури. У будућности овај тренд има пуно талентованих следбеника. Многи поштоваоци дела Мережковског називају га пророком свог времена и прописују му способност погађања будућих догађаја. У ствари, песник је био интелигентна, образована особа која је знала како да осети околну атмосферу и да предвиди одакле ће дувати ветар промена.
Анализа песме Мережковског „Деца ноћи“показује колико је тачно аутор осећао будуће промене у друштву. У делу је Дмитриј Сергеевич описао догађаје који ће се догодити две деценије касније, јер је стих написан 1895, а револуција се догодила 1917. У време писања песме нико није знао за скори пуч, али песник је већ тада схватио да народу треба протрести ... Ухватио је опште расположење гомиле, схватио је да су људи изгубили сва чиста и лагана осећања која су их могла заштитити од световне сујете и прљавштине.
Анализа песме Мережковског „Деца ноћи“указује да аутор није апсолутно тачно знао о будућности свог народа. Схватио је да су људи уморни од пузања на коленима, не видећи даље изгледе за бољи живот. Дмитриј Сергеевич своју генерацију назива „децом ноћи“ јер лутају у мраку у потрази за излазом и чекају „пророка“. Тек сада ни песник није слутио да ће на власт доћи немилосрдни и подмукли месија. Дмитриј Мережковски је писао поезију схватајући да је друштво на прагу двадесетог века и толико је заглибљено у блато и грехе да му је потребно снажно уздрмање.
Када је Дмитриј Мережковски написао „Деца ноћи“, онније знао да ће проћи врло мало времена, а и сам би патио од дуго очекиваног потреса. Песник је чврсто уверен да свака особа треба да се попне на своју Калварију како би се очистила од прљавштине и започела нови живот или пропала. Анализа песме Мережковског „Деца ноћи“ показује да је аутор желео револуцију јер је сањао о бољем животу свог народа.
