Parlamentarna republika je vrstarepublički oblik vladavine. Njegova glavna razlika od monarhije je u tome što je vladar u zemlji smenjiv i izboran. Smatra se da vlast starešina potiče od birača ili od predstavničkog tela.
parlamentarna republika. Znakovi
U ovom obliku vladavine, predsednik je samo po ustavu šef države. Vladareva sfera rukovođenja ne proteže se na parlament i sve njegove aktivnosti.
Parlamentarna republika pretpostavlja da je poglavarizvršna vlast je premijer (kancelar u Austriji i SR Nemačkoj). On je taj koji sprovodi svu politiku. Premijer i njegova vlada su odgovorni parlamentu.
U italijanskom ustavu stoji da predsednikpredstavlja jedinstvo celog naroda i na čelu je zemlje. Istovremeno, u drugom članu Osnovnog zakona stoji da je vođenje opšte politike i odgovornost za njeno sprovođenje na čelu Savjeta ministara. Dakle, prema italijanskim ustavnim normama, izvršna vlast je koncentrisana u rukama premijera, ali ne i predsednika.
Gotovo sve parlamentarne republike na sličan način definišu status predsednika.
Pomalo nekarakteristično za navedeni oblikvladavina prava je prisutna u austrijskom ustavu. Zakon navodi da su najviši organi izvršne vlasti savezni predsednik, državni sekretari, savezni ministri i članovi državne vlade. Uz ovo, Ustav sadrži i veoma detaljan spisak predsedničkih ovlašćenja. Ova lista jasno pokazuje da je šef države samo formalni vladar.
Ista situacija je primećena i u Osnovnom zakonu Grčke.
Treba napomenuti da parlamentarna republikakao oblik vladavine izgrađen je na principu da predsednik deluje kao „arbitar” balansirajući grane državne vlasti. Time se utvrđuje mesto šefa zemlje u strukturi organa, utvrđuje se obim ovlašćenja i sistem izbora. Utvrđuju se i specifičnosti interakcije sa drugim organima vlasti.
Slična su ovlašćenja šefa parlamentarne republikeo ovlašćenjima koja su data ustavnom monarhu. I u prvom i u drugom slučaju, vlast vladara je čisto simbolična. Istovremeno, u periodu političke krize, uloga šefa zemlje naglo raste. Samo predsednik je u stanju da obezbedi očuvanje kontinuiteta vlasti i održavanje političke stabilnosti.
parlamentarna republika (kao oblik vladavine)tipično za mnoge zemlje. Tako je, na primer, takav politički sistem uspostavljen u SR Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj, Austriji, Irskoj i drugim silama. Od bivših republika Sovjetskog Saveza, samo Letonija ima parlamentarnu republiku.
Ovaj oblik vladavine svakako ima pozitivne i negativne karakteristike.
Glavna prednost sistema je tomoć je koncentrisana u većoj meri u jednom telu. Odluke se donose većinom glasova. U parlamentarnoj republici ne postoji zvaničnik ili bilo koji organ koji može da ometa sprovođenje skupštinskih odluka.
U ovom sistemu se vide granice odgovornosti za političko delovanje. U ovom slučaju, birač tačno zna koga da okrivi za neuspeh.
Takođe je važno da vlast formiraju direktno birači. Tokom izbora svi kandidati prolaze svojevrsni test poverenja.
U parlamentarnoj republici, prevlast parlamenta isključuje koncentraciju moći u jednoj ruci.
