У есеју „Да ли ми данас треба сатира“ устајезанимљиво питање о томе да ли је потребно разобличавати пороке друштва користећи добро усмерене и заједљиве примедбе? Одговор је недвосмислен - потребан нам је. Уосталом, никада неће бити таквих да нема апсолутно ништа и никога да критикује. Напокон, шта је сатира? Ово је критика било којих радњи или карактерних особина, користећи живописна књижевна средства и слике.
Оснивач сатиричног правца
У есеју „Да ли ми данас треба сатира“напиши неколико речи о томе ко се с правом може назвати једним од најсјајнијих представника међу онима који су одлучили да пишу у овом књижевном правцу. Ово је познати руски писац Салтиков-Схцхедрин. Имао је довољно непријатних тренутака који су били повезани са његовом слободом мисли и оштрим шалама.
Подстакнут је такав неправичан ставписац да се окрене жанру сатире, али у занимљивој верзији - у облику бајке. Њихова радња била је заснована на разоткривању друштвених порока, неправде стварности. Салтиков-Схцхедрин је успео да комбинује непристрасно са смешним, стварним и магичним светом. Захваљујући његовом умећу, руска књижевност је обогаћена дивним делима. У есеју „Да ли ми данас треба сатира“ и даље можете писати о другим сатиричним писцима, али у овом случају је речено о некоме ко је не само да је осудио неправедну направу, већ је и на изненађујуће леп начин - са вилом бајке.
Зашто ће сатира увек бити релевантна
„Да ли ми данас треба сатира“ - есеј у којемипак је главно питање да ли је заиста могуће да модерно друштво уопште није потребно овом жанру? Одговор је потребан. Јер чак и сада постоји неправда, само друштво је далеко од идеалног и неке поступке људи треба критиковати. И на крају, задаци сатире укључују не само разоткривање порока, већ помагање људима, мотивацију за развој. Стога сатира, каква је била релевантна у доба Салтиков-Сххедрина, остаје иста у савременом свету.