Развој светске привреде крајем прошлог века изнедрио је феномен такозване глобализације.
Економска глобализација је неопходнајачање међусобне зависности земаља као резултат све већег обима међународне трговине робом и услугама, повећаних међународних финансијских токова, кретања радне снаге и научно-техничке сарадње. Као резултат свега тога настаје нови квалитет веза међу државама, а то су: међусобно продирање привреда, њихово постепено губљење националних обележја, формирање такозване мега-економије – „економије привреда“.
Савремени процес глобализације је припремљен за свепретходни развој друштва. Али у последњој трећини 20. века почиње да се формира глобални економски простор (захваљујући научној и технолошкој револуцији у области комуникација и размене информација).
Глобализација привреде се објашњава следећим предусловима:
1) Активности влада различитих земаља усмерене су на интеграцију националних економија кроз либерализацију трговине, тржишта капитала, миграције радне снаге итд.
2) Информационо-комуникационе технологије пролазе кроз фазу брзог развоја захваљујући светској употреби Интернета.
Глобализација економије доводи до следећих облика економске и политичке интеракције:
1) Зона слободне трговине, која предвиђа укидање трговинских квота.
2) Царинска унија, која не само да нема квоте, већ и примењује јединствене царинске тарифе.
3) Заједничко тржиште је одсуство квота, јединствених царинских тарифа, плус слободно кретање ресурса (пре свега радне снаге) између земаља учесница.
4) Економска унија је заједничко тржиште плус координирана економска политика влада појединих земаља.
5) Пуна интеграција је поштовање свих услова економске уније, допуњена уједињењем – вођењем заједничке економске политике.
Посебан облик испољавања глобализације јеоффсхоре зоне. Они представљају засебну територију или чак читаву државу, у чијим границама главни градови других земаља добијају пореске олакшице и могућност обављања различитих финансијских трансакција у било којој валути. У савременом свету постоји више од стотину офшор зона.
Последице глобализације: за и против
Процес глобализације је веома контроверзна појава у савременом свету, јер има и позитивне и негативне стране.
Позитивне последице:
- остварују се веће и стабилније просечне светске стопе привредног раста;
- просечан животни стандард расте, а избор потрошача (листа доступних добара и услуга) постаје разноврснији;
- мобилишу се значајна финансијска средства за реализацију виталних пројеката за људе широм планете - превенцију болести, превазилажење последица еколошких катастрофа итд.;
-савремене технологије постају доступне не само за најразвијеније земље, већ и за читаву светску заједницу.
Уз све очигледне предности, глобализација привреде представља и претњу, посебно за земље са ниским степеном развоја.
- Економије појединих земаља почињу да губе својекарактеристичне карактеристике, све већа зависност њиховог развоја од међународног економског поретка. Потпуна интеграција у глобалну економију прети губитком способности владе да управља сопственом земљом. Ова претња се, пре свега, односи на земље које су економски и политички слабе. Развијени почињу да диктирају услове игре и одређују глобално економско окружење.
- Постоје предуслови за настанакспецифични сукоби – културни, правни, идеолошки. Оно што се сматра нормом за људе једне културе биће апсолутно неприхватљиво и непријатељски за друге народе. Међународни бизнис, који активно ради у различитим земљама, мора се прилагодити и узети у обзир посебности сваке националне културе.
