Ф.Тиутцхев је познат по својој невероватно лепој пејзажној поезији. Једна од карактеристика његових природних текстова је да се концентрише само на лепоту природних појава и не пише о својим унутрашњим осећањима. На исти начин је написана и песма „Летње вече“ чија је анализа представљена у наставку.
Мало о послу
Можете почети са анализом песме „Летње вече“из периода у коме је песников живот написан. Датум његовог настанка је 1866., што није најлакше време у животу Тјутчева. У овом периоду песник доживљава личну трагедију: губи вољену и двоје деце. Али, упркос великом губитку, у песми нема ни једног наговештаја песникове трагедије. Напротив, овде он делује као контемплатор који је успео да схвати да је живот прекратак, тако да треба да научите да цените сваки његов тренутак.
Величина и рима
Следећа ствар коју треба напоменути у анализипесма „Летње вече“ је да се састоји од четири катрена. Написане су, као и већина других песникових песама, јамбским тетраметром. Песник користи укрштену риму, која му омогућава да речима да мелодични звук и читаоца подеси на мирно расположење.
Средства изражавања
Још једна тачка анализе песме „Летње вече“- тако је песник уз помоћ каквих књижевних метода успео да створи тако дивно дело. Тјутчев користи персонификацију - ово је једно од његових омиљених изражајних средстава. Користе се и многе метафоре уз помоћ којих успева да „оживи“ природу, да покаже како је невероватно лепо биће.
Песма користи многе епитете,који заједно са метафорама помажу у стварању слике летње вечери, урањајући читаоца у свет хармоније и уживајући у миру природе. Тјутчев није ограничен само на наведена средства изражајности: он користи и необична поређења и антитезе. Све заједно вам омогућава да пренесете сву дивну и лагану атмосферу летње вечери. А читајући, читалац може да делује и као контемплатор и да заједно са песником ужива у лепоти природе.
Главна идеја и слике у делу
Даље у анализи песме „Летње вече“можемо ли нагађати о томе шта је песник хтео да каже читаоцу? За почетак, лирски јунак овде делује као контемплатор који воли да посматра природу. А у часовима летње вечери дише лако, предахне од свих брига у ово доба дана.
Тако је Тјучев понекад хтео то да кажетреба се зауставити само да бисте посматрали природу. На крају крајева, природа је невероватно и дивно створење, које ће човеку увек дати мир и душевни мир. Поред слика лирског јунака и природе, постоје и друге које песник гради у одређеном низу.
Сунце, звезде, небо и ваздух су тидео су природе. Јунак се диви сваком од ових елемената и они уз помоћ метафора постају самосталне слике у песми. Ипак, главни лик је околна природа, која је творац ових елемената; она се појављује у лику трудбеника и чаробнице која је песника освојила и надахнула.
Била је ово кратка анализа песме „Летње вече“. Ово је невероватно суптилно лирско дело које охрабрује људе да застану на тренутак и уживају у невероватној лепоти природе.
Упоредна анализа песама „Летње вече“ и „Каква ноћ“
Заједно са Тјутчевим прославио је лепоту природе ијош један песник-текстописац Афанасије Фет. Упркос чињеници да је њихова поезија била слична, постојале су и значајне разлике, што се може видети на примеру поређења две креације. Анализа Тјутчеве песме "Летње вече" може се допунити поређењем са "Каква ноћ!" Фета.
У оба случаја говоримо о мрачном добу дана,када световна сујета не омета уживање у природном сјају. Али ако у песми Тјучева није било места за лична искуства, онда Фет осећа да се јунак не диви само пејзажу. Покушава да се сакрије од дневне вреве, да само ноћу осећа мир.
Ако Тјутчев има главну идеју песме -ово је нешто што треба ценити сваког тренутка, овде кључна ствар лежи у јунаковим личним искуствима. Да се само ноћу може сакрити од проблема и брига и слободније дисати. Упркос разликама, ове две песме су похвала природи. У оба песника, невероватном вештином и разумевањем лепоте, успели су да пренесу лепоту вечерњег и ноћног доба дана.
Анализа Тјутчеве песме „Летње вече“ јеодлична прилика да се упознате са светом лирике и лепотом руског језика. У њему можете видети како је песник успео да створи врло суптилно и грациозно слику чаробнице природе која је инспирисала песника. У својој песми Тјучев подсећа људе колико је важно приметити како је свет около невероватан и леп.