Паришки мировни уговор из 1856. године: услови и отказивање

Руско-енглески свет, Париски уговор или Париски мировни уговор из 1856. године – то су називи документа којим је окончан Кримски рат 1853-1856.

Споразум је потписан у оквиру ПаризаКонгреса, који је званично отворен 13. фебруара. У раду су учествовале Османско царство, Енглеска, Сардинија, Пруска, Аустрија и Француска, с једне, и Русија, с друге.

Током 1856-1871.Руско царство се борило да укине ограничења према овом споразуму. Влади се није допало што је црноморска граница остала отворена за изненадно таложење. После дугих преговора, до непотпуног укидања чланова Париског мировног уговора, односно укидања забране одржавања флоте у Црном мору, дошло је захваљујући Лондонској конвенцији 1871. године.

Кримски рат

После престанка свих врста дипломатских иекономских односа Русије са Турском 1853. прва је заузела дунавске кнежевине. Турска влада није толерисала такав однос према себи и 4. октобра исте године објављује рат. Руска војска је успела да потисне турске трупе са обала Дунава, као и да одбије њихову офанзиву на територију Закавказја. Савршено се носила са непријатељем на мору, који је кренуо у сам центар догађаја. После оваквих акција у рат улазе Велика Британија и Француска. Успешно пролазе кроз Црно море и опкољавају непријатељску војску. 27. марта Енглеска објављује рат Русији, а Француска сутрадан. Месец дана касније, англо-француска војска покушава да се искрца у близини Одесе, претходно гађајући насеље са 350 пушака. Исте трупе су 8. септембра 1854. победиле Русију испод реке Алме и зауставиле се на Криму. Опсада Севастопоља почиње 17. октобра. Места распоређивања трупа бројала су око 30 хиљада људи; насеље је претрпело 5 бомбардовања великих размера. После освајања јужног дела Севастопоља од Француске, руска војска се повлачи. Током читаве опсаде (349 дана), царство покушава на све могуће начине да одврати непријатеља, али покушаји су неуспешни. Севастопољ је под контролом англо-француских трупа.

Париски мировни уговор из 1856, потписан18. марта завршене војне операције. Предвиђено је ослобађање Црног мора (постајање неутралног), доводећи руску флоту на минимум. Исте обавезе наметнуте су Турској. Осим тога, Царство остаје без ушћа Дунава, дела Бесарабије, власти у Србији, Влашкој и Молдавији.

Париски мировни уговор

Због трагичног решења за РусијуУ сукобу на Криму, она постаје повређена у њеним правима и интересима. Изненађујуће, територијалне границе Царства практично нису погођене. Поклонила је нека острва, кнежевине и ушће Дунава у замену за градове попут Севастопоља, Кинбурна и других. Једина мана била је то што су територије добијене као резултат мировног споразума биле опседнуте од стране савезничких снага. Највећи ударац Русији било је то што је Париски мировни уговор из 1856. ограничио њене поседе на Црном мору, забрањујући јој да има флоту, арсенале и тврђаве.

Споразум је утицао на друштвено-европску ситуацију чији су темељи постављени у Бечким расправама. Париз је постао лидер целе Европе, а некадашњи Петербург је пао на друго место.

Услови Париског мировног уговора

Париски уговор је обухватао 34 обавезна и 1 привремени члан. Главни услови су следећи:

1. Од сада влада мир и пријатељство између земаља које склапају споразум.
2. Територије освојене током сукоба биће ослобођене и пренете на првобитне власнике.
3. Русија се обавезује да врати Карс и друге делове османских поседа, које су сада заузеле трупе.
4. Француска и Велика Британија се обавезују да ће царству вратити заузете луке и градове: Севастопољ, Евпаторију и друге које је заузела англо-француска војска.
5. Русија, Француска, Велика Британија и Сардинија морају понудити опроштај онима који су, на било који начин, били криви за избијање непријатељстава.
6. Све стране се обавезују да ће одмах вратити ратне заробљенике.
7. Париски мировни уговор из 1856. обавезује земље које су потписале документ да помогну савезницима у случају непријатељског напада; пажљиво посматрајте услове не кршећи их.
8. Ако дође до сукоба или неспоразума између било које од земаља које су закључиле уговор, друге не користе силу да га реше, што омогућава да се све реши мирним путем.
9. Нико од владара се не меша у спољну и унутрашњу политику суседне државе.
10. Улаз у Босфор и Дарданеле остаје затворен.
11. Црно море постаје неутрално; забрањено је имати на њему флоту.
12. Трговина је дозвољена на обалама Црног мора, које подлеже само релевантном одељењу.
13. Забрањено је имати арсенал на Црном мору.
14. Број и снага бродова одређују се овим споразумом и не могу се прекорачити.
15. Укидају се дунавске пловидбене дажбине.
16. Одобрени тим ће надгледати чишћење обала река итд.
17. Формирана комисија треба накнадно да изради правила за отпрему и транспорт робе, да отклони препреке погодном патролирању морске територије.
18. Потребна овлашћења биће пренета на Обалну комисију како би посао који се она обавезала да обави био завршен након 2 године.
19. Свака држава може имати 2 лака пловила на обалама Дунава.
20. Граница Русије код Бесарабије је померена за згодну пловидбу Дунавом.
21. Те територије које ће ослободити Руско царство биће припојене Молдавији.
22. Нико нема право да се меша у унутрашњу политику Валашке и Молдавске кнежевине.
23. Османско царство се обавезује да се не меша уполитика савезничких земаља, остављајући им право на независну власт; оставља потпуну слободу избора вере, трговине, поморства и општег права.

Отказивање Париског мировног уговора

После усвајања руско-енглеског света, Русијапокушао да ублажи ограничења, чиме је повратио Црно море и могућност да има флоту. Зато дипломатски односи у ово време цветају. Током 1856-1871. Царство је успоставило повољне односе са Француском: планирала је да добије помоћ од Русије у аустро-француском сукобу, а ова је рачунала на утицај Француске у источном питању.

Париска конференција, која је трајала до 1863. годинегодине, постала одлучујућа у руско-француским односима. Земље су се приметно зближиле и заједнички решиле нека питања. Март 1859. године био је важан за Француску, јер је закључен тајни уговор, по коме, у случају рата са Аустријом, Царство обећава да ће остати неутрално. Погоршање односа примећено је током пољског устанка. Као резултат ових акција, Русија побољшава односе са Пруском.

После јачања Немачког царства 1872. гБерлин је домаћин 3 цара. Почиње конвенција на коју се придружује и Аустрија. Према тада усвојеном Берлинском уговору, укидање чланова Париског мировног уговора постаје питање времена за Русију. Она враћа своју флоту у Црном мору и изгубљене територије.